Аутор mihajlo

Колумна (14.05.13)

Kolumna 368Види се да је прошла недеља протекла у знаку спојених празника, када се није радило неких шест, кратких, дана. Зато су сви били помало збуњени и помало расејани. Што због холестерола а што  због жала што на видику нема нових празничних (нерадних) дана.

Прошле недеље смо сазнали да је дошло до вишемесечног застоја у изградњи нове топионице у ТИР-у. И сви су се чудили а у принципу су сви знали за то, само нису смели да кажу. А они који су хтели и смели да кажу нису имали где. Елем, око  застоја у градњи због некаквих пројеката, дозвола и других папира ствар стоји овако: руководство РТБ-а за то окривљује пројектанте, пројектанти окривљују извођаче, извођачи окривљују подизвођаче, подизвођачи окривљују инспекцију, инспекција окривљује инвеститоре  а ови потоњи окривљују државу. А држава окривљује све! Да се зна. Срећа да се у све умешао министар Бачевић (познат по брзом схватању стања и новонасталих ситуација) па цео случај није измако контроли. Иначе!!? Штета што РТБ нема неког предузимљивог Пи-аРа који би још пре два месеца све ово (наравно улепшано, како то способни Пи-аРови раде) изнео цео случај у јавност и тако нашу средину спасао великог стреса. Овако нам умало не преседе Ђурђевдан. И јагњетина. Сва срећа да свакодневни дим који избија из топионице мирише на љубичице и ђурђевак па нам не пада   тако тешко. И сва срећа да нема резултата мониторинг система анализе ваздуха изнад Бора. Да их има – тек би нам тада било зло. Прочитајте више

Колумна (30.04.13)

За нама је недеља у којој је скупштина локалног парламента изгласала 5 тачака дневног реда. А 22 изгласане тачке повукла са дневног реда. Продуктивности ради. Кажу да ће следећи пут бити обрнуто! Па коме се ради пред ове празнике? А након празника – видећемо!?

И баш пред ове нерадне дане јави се један наш Боранин са необичном статистиком о радним местима. Статистика чудна али размишљање логично. Ево шта суграђанин каже:

,, Имам три сина. Сва тројица су у Београду, нешто мувају, раде на одређено време, труде се, али им нико не гарантује да ће сутра добити стални посао. Кажу: тако је свуда у свету. Али, свуда у свету се не указује сваке четири године шанса да по 13.000 људи скоро преко ноћи добије прилику да се запосли и то на најодговорнијим местима! Кад кажем најодговорнијим, мислим и на – најбоље плаћеним радним местима у држави! Да је Андерсен жив, рекао би да је то крај бајки, јер нешто оригиналније од овог податка човек не може да смисли!

Када су се избори завршили, па се „промешале карте“ оних што живе на грбачи победника, у јавност је процурила вест о нових 13.000 радних места. Она се налазе у 1.300 предузећа под државном контролом и око 130 агенција у чијим управним одборима и надзорним телима седи 15.000 људи, од којих ће већина сада остати без посла, али ће зато нових 13.000 добити посао!

Вероватно се од овог некоме мути у глави, јер му све ово личи на ружан сан. И јесте ружан сан, који нам је донела недоречена демократија, тачније, демократија која се није ослободила партијских стега. Према неким проценама, више од 80 одсто директора и чланова управних одбора у јавним предузећима има чланску карту неке од партија које се неће наћи у новој влади. А то значи – довиђења и срећан пут! Али само срећан пут до новог радног места.

Бившем директору, на пример, понуди се ново радно место у истој фирми, иако би по свим правилима требало да буде технолошки вишак, ако на његово место долази неко други, а он не жели да иде из фирме. Другим речима: на директорско место долази човек из победничке странке, а човек из губитничке странке добија место саветника, на пример. Тако се само код нас може догодити да губитник саветује победника и тако му помогне да у наредном кругу буде губитник.

Да помогнем збуњенима: овде нико не губи посао, али губе они што вредно раде, а нису ни у једној партији, јер морају да рмбаче да би новодошли руководиоци примали плату, а њихови дојучерашњи директори наставили да долазе до хлеба без мотике.

Посланици на разним нивоима и запослени у министарствима, ако су из партија губитница, такође остају без посла, али не и без плата. У наредних шест месеци, они ће редовно добијати плату. Не знам колико их има, али ми је јасно да ће онај исти радник што остварује плату за новог директора и новог саветника, морати да ради и за њих. Па сам зато узео дигитрон и почео да рачунам. Ако 13.000 нових руководилаца има просечну плату хиљаду евра, онда је то 13 милиона евра месечно или 146 милиона евра годишње. Када држава добије толики кредит, онда се таква вест објави у првом делу дневника.

Тек сада ми је прорадио мозак! Такви кредити и служе да би добитници на изборима могли да примају плату, а нешто мањи кредити служе да би и губитници могли да прехране породице.

Прибојавам се да узмем поново дигитрон и прерачунам колико ће залудних у наредних шест месеци примати плату, али се не прибојавам да ће се и за њих наћи неки кредитчић.

Као што рекох на почетку, имам три сина и покушавам да им смислим ваљан план за будућност. Дипломе имају, али је то у Србији само пут ка малој плати. И док сам ја јуче разбијао главу питањем шта ћу и како ћу, најмлађи син ми је предложио спасоносно решење: „Уписаћемо се у три различите партије! Неко од нас тројице ће сигурно имати среће у наредном кругу.“

До тада ће радити како би победници могли да приме плату’’ – заврши наш забринути отац.

Лепо каже човек! Не знам да ли ће на јесен републички избори али је извесно да ће у наредних годину дана ови наши, борски, локални. Значи, имате времена да размислите у које странке деца да вам се учлане. Ако већ нису учлањена.

                             Михајло В. Марковић

Колумна (23.04.13)

Ето, дочекасмо и седницу нашег локалног парламента. После скоро три месеца. Али на време. Таман. Да функционери буду задовољни  и одборници на броју. Неки, политичке трачере углавном, нагађају да ће се на овој седници објавити нова владајућа већина. Још једанпут. Зна се и како ће се нова већина формирати: из одборничке групе А прећи ће два одборника-це у одборничку групу Г. А и из поменуте групе (одборничке) отићи ће два одборника-це у у групу Б у коју су већ дошла четири одборника-це. Ако знамо да и група В остаје без два одборника-це али да ће (можда, ако се неко договоре) у њу, можда, доћи шесторо одборника-ца, онда је јасно да групација Ђ мора да доведе три до пет одборника –ца да би теоријски прикрила мањак кадрова у групацији Ж која има намере да са групацијом Г надмаши (збирно) оне опозиционе групице Д,Е и З! А то није ни мало лако, јер се начуло да ће већина одборника на дан седнице ,,носити теткама лекове“,  ако тече до понедељка увече не добију одређена радна места и то са одговарајућим платама и топлим оброком, приде. Све је то логично, зар не? Отуда није чудо што поједине учеснике домократског скупа хвата нервоза и што се нагађа да ће се за потребе кворума ангажовати неки познати српски математичари. Ипак, ма шта се десило у току седнице, сам њен почетак ће бити свечарски и весео због успеха у Бриселу и потписивања споразума, како јављају медији (посебно Танјуг). Зато очекујемо да на седници буду насмешени и они који губе и они који добију општинску власт, мада ми баш није јасно зашто би се због тога ови други радовали и смејали!?

У тој општој еуфорији, сматрају многи, било би непотребно, сувишно, иронично, досадно, срцепарајуће и непатриотски поставити на СО Бор питање: ,,А зашто не раде апартати мониторинг система за испитивање ваздуха?“ Шта би то питање уопште значило? Да у мору важних проблема неки (ко зна какав!) одборник поставља несувисло питање које нема никакве везе са тренутном геополитичком ситуацијим! И сасвим је небитно шта наши грађани удишу (маде се неки слабићи жале да је аерозагађење у центру никад веће) ваздух пун које-чега када се поуздано зна да су одговорни у РТБ-у рекли да је ,,ситуација“ под контролом. Неки проверени ,,домаћи издајници“  пуштају непроверене информације да нема пара за делове којима би се мониторинг систем поправио али зато ,,експерти“, са пуним правом, наглашавају да зато има пара за храњење животина у борском ЗОО врту! Мало ли је? Ипак су љубимци из ЗОО врта понос нашег града, и стотине хиљада туриста који свраћају у Бор да би их видели не памте нашу средину по бакру него по ЗОО јунацима. И зато треба упозорити хушкаче који дижу панику око тог мониторинга да прекину са бахатом, петоколонашком пропагндом! Јер сви ми знамо куда то води! А знају и они!!! И нека се уместо непотребнох инсистирања на мониторингу окрену ка свему оном лепом што је учињено за наш крај! А грађани знају шта је то!

Иначе, комшија Радашин ми ових дана стално прича да је чуо да је Боса Јанаћковић најуспешнији општински правобранилац у Србији! И да није изгубила ни један случај за који је задужена да брани грађане и општину Бор. Ни у вези уједа паса, ни у вези спорова око земљишта… Кажу да адвокати са супротне стране унапред предају парнице када са општинске стране виде госпођа Босу! Плаше се њенох продорног погледа и огромног процента добијених спорова! Так толико да се зна! Мада има злонамерних, то су исти они малопре поменути око оног ваздуха, који не мисле баш тако. Али ти су у великој мањини, на срећу! Пита још Радашин: ,,А докле Боси траје мандат правобраниоца, чисто да знам докле је општинско право у сигурним рукама?“ Ја не знам шта да кажем Радашину јер не знам докле госпођи Јанаћковић траје мандат. Можда знају одговорни у општини? Ако знају нека јаве комшији. Чисто да се не секира толико!

                          Михајло В. Марковић

Колумна (16.04.13)

Прошли петак. Борско јутро у Дому здравља.

Доктор: На шта се жалите?

Пацијент: На себе!

Доктор: Где Вас тачно боли?

Пацијент: Свуда!

Доктор: Будите одређени, молим Вас. Који орган вас мучи?

Пацијент: Душа.

Доктор: Душа није орган!

Пацијент: За мене јесте.

Доктор: Аха. Чиме се бавите?

Пацијент: Раније сам радио у РББ-у. Сада се бавим  душом.

Доктор: Мислио сам – од чега живите?

Пацијент: Кажем. Раније од тендера. Сада од душе.

Доктор: Да нисте свештеник или психијатар?

Пацијент: Не!

Доктор: А да нисте политичар или комерцијалиста у РББ-у?

Пацијент: Сада више не живим од туђе већ од своје душе! Ја сам уметник.

Доктор: Заиста? А којом врстом уметности се бавите? Набавкама?

Пацијент: Уметност је уметност!

Доктор: Значи, мултимедијални уметник?

Пацијент: Свеобухватни. Никад приведени.

Доктор: Колико година имате?

Пацијент: Превише за поднети. Поготову превише за одлазак у затвор.

Доктор: Како ја могу да Вам помогнем?

Пацијент: То сам дошао ја вас да питам.

Доктор: Код мене долазе и други, врло познати, уметници али немају проблем као што је Ваш.

Пацијент: Па они живе од уметности.

Доктор: Зар нисте рекли да и Ви живите од уметности?

Пацијент: Не, ракао сам да живим од душе.

Доктор: Тачно. Опростите, а како се живи од душе? Ко то финансира?

Пацијент: Ја финансирам а живи се врло лепо.

Доктор: Наследили сте?

Пацијент: Да. Таленат.

Доктор: Мислим  на новац.

Пацијент: Њега добијам као накнаду за протраћени таленат!

Доктор: Јесте ли сигурни да не терате шегу са мном?

Пацијент: Апсолутно!

Доктор: Вратимо се Вашем проблему. Опишите ми како Вас душа боли.

Пацијент: Бавећи се уметношћу, целог живота безуспешно покушавам да опишем тај бол.

Доктор: Па како очекујете да Вам помогнем?

Пацијент: Када сам се својевремено жали на бол у јетри нисте тражили да Вам га опишем.

Доктор: То није исто. Око је орган.

Пацијент: И душа је!

Доктор: Даћу Вам упут за психијатра.

Пацијент: Не вреди. Већ сам био тамо. Каже да сам нормалан.

Доктор: Човече, шта хоћете од мене? Како душу да вам прегледам?

Пацијент: Не знам. Мене боли а Ви сте доктор.

Доктор: Добро, погледаћу. Где вам је та душа?

Пацијент: Код једне жене.

Доктор: Како вас онда боли када није код Вас?

Пацијент: Зато ме и боли!

Доктор: Побогу. Рекли сте да живите од душе а сада ми кажете да је код неке жене!?

Пацијент: Зато и живим. Проблем је што боли.

Доктор: Човече, Ви сте неозбиљни. Напустите ординацију! Идите до ђавола!!!

Пацијент: Био сам И он ме избацио!

Па Ви после кажите да је онима који се баве уметношћу и набавкама у РББ-у лако.

                          Михајло В. Марковић

Колумна (09.04.13)

Услед новонастале ситуације, где се на проблем отровних једињења у млеку надовезао и ,,Дан Д“  за Србију услед одговора Бриселу, неки надлежни органи објавили су списак мање познатих једињења која се, у овом тренутку, могу наћи по Србији – а нису баш најздравија.

Напомена: приликом читања дисајне органе заштити влажном марамицом!

СПИНО-ТРАЧО-ЦИД (отров  у таблоидним таблетама)

Изузетно опасан отров, чијом се употребом добија скандалозно и сензационално жута боја при читању дневних новина али и при конзумирању осталих медија. Настаје излучивањем жучи и бираних обавештајних података у слушне органе утицајних медијских посланика. Појачано дејство отрова може изазвати и излив наручених коментара на интернет сајтовима као и повремену акутну појаву експертног доприноса у токсично-аналитичким ТВ емисијама.

КРИЗ – АРСЕНИК (врло јак отров)

Отров који напада привреду и пољопривреду, а последично културне, образовне и остале друштвене институције. У науци познато и као БДП минус, криз-арсеник доводи до пропасти сваке врсте производње и продуктивности, повећава спољнотрговински дефицит и изазива хронични банкротитис!

ЕУ-таназид

И ако ова материја настаје тек после одређеног ДАТУМА, а и ако се о термину ДАТУМА мало зна макар до данас, нагађа се да је ово једињење и пре и после ДАТУМА токсично по свом деловању. Код оних који су овом токсину већ били изложени примећен је видљив полураспад на неразвијене и развијене као и приметна колонизација пропраћена неприметном глобализацијом.

ЦИАнид

Ово је стари познати токсин, који се може наћи у свим заменским обавештајним паралелама под фабричким именима КГБин, МИол, БНДФседин а у домаћим лабораторијама већ одавно доминира једињење СДБ-хид (у народу познато као ,,УДБОВАЧА„). Стручњаци склони параноји верују  (погрешно) да је ово једињење доста распрострањено и да се интезивно излива из удружења која обједињују политику, привреду и криминал (када су материје домаће производње у питању).

ЕСТРАДНА  киселина

Приликом мешања силикона, ботокса и хијалуронске киселине, а у случају да је епрувета близу телевизора или магазина о познатима, може доћи до веома токсичног процеса естрадизације! Једињење које том приликом настаје јесте киселина, што се види по лучењу пљувачке, грчењу желуца или скупљању уста оних који су алергични на естрадне материје. Због своје изузетне корозивности овај отров брзо прелази у политику и културу, а на њега није отпорна ни наука, нити било која друга делатност која укључује рад са микрофоном. Искључивање тона помаже да се отров спорије шири.

СТРАНКУКУТА

Овај отров је посебно раширен у државама са вишестраначким системом. Приликом интоксикације приметна је количина феудализације власти и разједињености опозиције, појачан је степен демагогије а смањен степен идеологије, која се може наћи само у траговима. Овај отров доводи до потпуног поремећаја страначког финансирања па се веома лако могу утврдити повећане дозе тајкунотоксина, кримоноциклина а у последње време је примећен и банана-оксин!

Напомена: због недостатка научних доказа на овом списку нема информација о митостатицима, корупциклину, лидеротоксинима, петооктобрицијуму, лобистичким једињењима… У случају дуже изложености некој од ових супстанци долази до беле куге, одлива мозгова, пада конкурентности и безнађа. Зато све поменуте материје држите што даље од себе!

Михајло В. Марковић

Колумна (02.04.13)

Ово су дани који они упућенији пореде са данима Дејтона и Рамбујеа а ми не упућени са данима снега када му време није. Зато је, можда, тренутак да преиспитамо сами себе.

Искривљена свест, фанатична убеђеност у исправност својих поступака, надљудска жеља да се докаже недоказиво, теорије завере и осуда без адекватних доказа одувек су биле иницијалне каписле свих проблема овог народа. Све набројане карактеристике представљају персонификацију једног те истог проблема – незнања, јер човек посвећен едукацији и сопственом интелектуалном напретку на крају увек долази до закључка да никада неће достићи ниво свезнања, и да свака медаља поседује две стране – добру и лошу.

Нажалост, у Србији се све темељи на историјским подацима, који, као и све, поседују добре и лоше стране, претпоставке и доказе, лажи и истине, али се народ никада није запитао шта је истина, а шта лаж. Такође, несрећа овог народа се темељи у чињеници да смо се увек делили на две стране, фанатично заступали тезе у које верујемо, не размишљајући да их можда мало боље проверимо и пронађемо средину, која је увек била најприхватљивија и најбоља, а, уосталом, увек је донела највише истине. Једни се одричу историје, други је величају, једни говоре да су Срби највећи и небески народ, ови други опет да смо најгори и да треба да се поправимо, извињавамо, признајемо кривицу, кајемо се… Једни друге ниподаштавају, вређају, називају незналицама, изазивају, притом позивајући на мир, што само по себи доводи до парадокса, који је више него очигледан. Најгоре у свему томе јесте што не примећују колико личе једни на друге и колико су исти, једнако фанатични у покушају да одбране нешто што не мора и не треба да се брани.
Тако сам, недавно, читајући новине, у изјави једног владике сазнао да „Срби који се потписују и пишу латиницом нису Срби, већ превртљивци.“ Интересантно, ја пишем латиницом, а потписујем се ћирилицом, па ми није јасно да ли спадам у ту категорију, али се, исто тако, питам како дотичном нису сметале латиничне ознаке ДЕМ, када је у немачким маркама наплаћивао своје услуге током опште беспарице.
Одмах, као да су једва чекали, појавили су се „ови други“, и владику поистоветили са Српском православном црквом, и отворили бесмислен фронт, иако његова изјава нема никакве везе ни са црквом ни са хришћанством. Искрено, мене „дубокоумно“ излагање владике уопште није погодило, јер моју српску крв ( која се не разликује од било које друге ) не могу да промене ни латиница, ни речи свештеника, јер знам да те речи немају никакве везе са религијом којој припадам. Владика би требало да изнова прочита Нови завет и да се подсети да Христ никада није тукао или вређао грешнике, већ их својом добротом и вредностима исправљао. Није ли Он опростио својим убицама? Због тога и јесте највећи.
Разумљива и природна изјава духовника би требало да буде позив да сачувамо део свог наслеђа и идентитета, никако осуда, јер за њу у хришћанству нема места, па самим тим намерно нисам именовао владику, већ само указао на поступак који је потпуно непримерен.
Са друге стране, постоји и друга номенклатура људи (представници цивилизацијских вредности ), само са потпуно другачијим уверењима, која представља другу крајност, односно која своја уверења темељи на закључку да “све што је српско није добро“. Са њима се тек не слажем, јер као што се СПЦ не може поистоветити са изјавом свог владике, исто тако се Србија не може поистоветити са личностима које су на негативан начин наступале представљајући своје поступке као поступке српског народа.
Дакле, као народ и као држава, имамо огроман проблем и то не зато што су многи, услед незнања, отишли у крајност, већ зато што нисмо научили да их игноришемо, него се стављамо на страну једних или других и тиме наносимо штету свима. Можда би требало да порадимо на себи, и да бар једном у историји будемо сложни, а та слога се крије и у хришћанским и у цивилизацијским вредностима – у умерености и одмерености.

                Михајло В. Марковић

Колумна (26.03.04)

Незнам како, али и сам сам се заинтересовао за утакмицу фудбалера Србије на Максимиру. Као некад у време када смо редовно пратили недељно ,,Време спорта и разоноде“,  на Радио Београду. У то време, већина пунолетних мушкараца, широм Титове Југославије, знала је саставе свих екипа у првој лиги, знали су се највећи ривали на појединим местима у тиму, а у време дербија, недељом поподне, градске улице су биле пусте. Од тада су остала само имена и успомене. Време и политика учинили су своје. Данашња омладина и не зна за ,,Јелен супер лигу“,  много јој је познатији ,,Јелен“ као појам познатог напитка. Зато није ни чудо што је мало ко приметио да нас је прошле недеље напустио легендарни борски фудбалер Слободан Перишић. Отишао је скромно и тихо, исто као што је напустио успешну фудбалску каријеру и  био успешан фудбалски тренер. Без афера и скандала. Без баснословних трансфера и намештених утакмица. За инат свима онима који су од спорта направили морални бездан. Полако се круни најуспешнија борска екипа која је крајем шездесетих и почетком седамдесетих била ,,Чудо на стадиону крај пирита“  и која је у границама тадашње СФРЈ била екипа на цени. Само се ретки у овом граду сећају да је ФК Бор играо и у Европском купу купова! Истина, једно коло али  за памћење и поштовање…

 fudbal

А као доказ ко су и шта су били борски црно – бели, пре четрдесетак година, може да послужи ова мала агенцијаска вест. Чисто да се подсетимо да поодавно нисмо град без спортске традиције.

Многи од нас су тек пре неки дан чули за спорт под називом снукер. И то баш у тренутку када је у прелепом хотелу “Језеро“ отворено европско првенство у том спорту (или хобију, како ко узме). Додатно је занимљиво да дотично првенство није за тамо неке професионалце (ко зна какви су ти) него је посвећено узорним аматерима, и то не већ премореним и ислуженим сениорима снукера већ одморним и талентованим јуниорима. За пример. Лично се не разумем у поменуту игру и мало су ми страни ти штапови и кугле али видим да то неки воле. Видим да се  они злонамерни питају шта ће се радити са толиком снукер (они простији би рекли – ,,билијар“) столовима када се првенство заврши. Обзиром да је водећи спонзор првенства РТБ Бор мислим да је одговор о намени столова сасвим лак а детаље о њиховој евентуалној каснијој судбини испричао ми је један важан синдикалац: ,,Опште је познато да нашим радницима `фали креатвност у часовима паузе за доручак и евентуалне доколице пред крај радног времена па смо ми спремни, да по закону прдвиђеној процедури, предложимо руководству да се снукер столови, после првенства, равномерно распореде на Церову, копу Кривељ, у Јами и на платоима испред Топионице (како старе тако и нове) и Фабрике сумпорне киселине. Ако преостане неки сто предлог синдикалне подружнице биће да се он ставе на располагање и  погонима у Мајданпеку. А ако и тада претекне неки,  предложићемо да се доделе општинским јавним предузећима, а пре свега ЈКП,, 3.октобар“ – за случај да код директора Орсовановића сврати Душан Петровић, за кога сви Мачвани тврде да је најбољи снукериста источно од Дрине“. Наравно, анонимни синдикалац није хтео да ода баш све тајне око снукер столова. Каже да ће то бити велико изненађење. А ми му желимо да буде председник синдикалне подружнице макар до пензије, како то обични и бива, а и што јесте највећа жеља свих синдикалиста.

                        Михајло В. Марковић

Колумна (19.03.13)

Већ неких месец дана, од сајма виноградара у Београду, врти ми се у глави песма коју смо цело вече слушали на једном од савских сплавова (мада је истина било мало прохладно, али је то била најјефтинија варијанта) где смо се супер провели. Песму је певао један мали, буцкасти, а терцу му је држао један високи који је нон – стоп пио ракију а није личио на Халида. Ево хита:

И све ове дане чекамо да стане

Пи-ар кампање знани лик

И све ове дане гледамо јаране

Па све нам нешто жао њих

Бивши је реко, није пореко

Да су сазнања имали

Неки су знали, други су пали

А трећи све су снимали.

Ко би реко чуда да се десе         (рефрен)

Да Миљацка дискове донесе

Па да могу снимци доћ

Таблоиду ил`  ко већ може проћ`

И све ове ноћи стрепња ће доћи

Тај нови изборни дан

Гласање због моћи пуно ће помоћи

Да све нам буде потаман

Садашњи реко, није пореко

Да је ту реч о завери

Стабилна влада, неће да пада

А случај да се провери

Ко би реко чуда да се десе         (рефрен)

Да Банана изборе донесе

Па да може влада поћ`

Новом вођи који ће нам доћ`

Брисел је реко, није пореко

Да све је готово

Право је време за крими теме

Не за Европу а ни за Косово.

Да ли ће Мрка, да не пукне брука

Стићи до Ане за све ове дане

Само коридор са градњом да не стане

Ко би реко чуда да се десе        (рефрен)

Афлатоксин пажњу сву да однесе

И док траје дуга ноћ

Поред наших крава кукуруз ће проћ….

Ко би реко чуда да се десе    (и опет рефрен)

Да Миљацка свашта баш донесе

А однесе сваку моћ

Да се чује групно ,,Упомоћ„

Лалалалалалалала…лалала   (сви у глас)

 

Ето. Да будемо у току. Макар музички. И песнички. За утеху!

 

                        Михајло В. Марковић