Bor SVE!

Kada je davne 1987. godine započelo formiranje robnih rezervi opštine Bor, čija je prevashodna i zakonska uloga bila da se nađu građanima Bora u slučaju elementarnih nepogoda i ostalih slučajeva vanrednih situacija u kojima može biti otežano snabdevanje osnovnim životnim namirnicama, po odluci iz tog perioda, u magacinima ''Centroistoka'' trebalo je, u periodu od narednih pet godina, da se nađe blizu 1.000 tona prehrambenih i higijenskih artikala, vrednih, po današnjoj tržišnoj vrednosti, više stotina hiljada evra.

 
Centroistok

Od sve te robe do danas nije ostalo skoro ništa. Šta je sudbina blizu 500 tone brašna, 200 tone pasunja, graška, krompira i pirinča? Pa, junetine- 50 tona, svinjetine- 25, jestivog ulja- 35, šećera-60, kuhinjske soli-20 tona...deterdženta 10 tona?

Ugovorom koji je Opština Bor u to vreme potpisala sa ''Centroistokom'' ovo preduzeće se, uz adekvatnu nadoknadu, obavezalo da robu brižljivo čuva i zanavlja prehrambene proizvode shodno isticanju roka upotrebe, o čemu je trebalo voditi precizne zapisnike, koje je redovno trebalo dostavnjati nadležnim opštinskim službama.

Do 1999. godine skoro da nije postojao ni jedan razlog ni osnov po kome bi se stekli uslovi za korišćenje robnih rezervi, ali verovatno da je tadašnja politička struktura taj resurs koristila u vreme ekonomske krize i opšte nemaštine, zarad ublažavanja hronične nestašice prehrambenih proizvoda, ali i u političkim kampanjama, o čemu se u to vreme uveliko pričalo, kako bi se sačuvala vlast. Zvanična istraga, po našim saznanjima, nije vršena, ili rezultati te istrage nikada nisu obelodanjeni, ali su određene krivične prijave po tom osnovu postojale.

Danas u magacinima ''Centroistoka'' robnih rezervi više nema. Po popisu s početka ovog veka, ali i po popisu koji je u maju obavila komisija koju je nešto pre toga imenovao Privremeni organ opštine Bor, u magacinima ove nekada velike velikoprodajne i maloprodajne trgovinske kuće trebalo je da se nađe još 200 tona brašna, 16 jestivog ulja, 36 šećera, 16 kuhinjske soli, 3,5 tone deterdženta....

Prema informaciji koju smo dobili od opštinskog Javnog pravobranilaštva, pred Privrednim sudom u Zaječara u toku je sudski spor sa ''Centroistokom'' oko sudbine ove nemale opštiske imovine, vredne, po današnjim tržišnim vrednostima, blizu 100 hiljade evra.

U izveštaju opštinske komisije s početka maja 2010. godine piše da je sadašnja direktorica ''Centroistoka'' Slavica Stojanović usmeno izjavila da je deo prehrambenih proizvoda i dalje u statusu zanavljanja, u šta je teško poverovati s obzirom da ova trgovinska kuća, zbog nedostatka obrtnih sredstava, nije u stanju ni za svoje preostale trgovinske objekte da obezbedi dovoljnu količinu robe.

Hoće li neko da odgovara za ogromnu materijalnu štetu koja je napravljena na teret poreskih obveznika ostaje da se vidi. U opštinskoj upravi, u čijoj nadležnosti i ovaj delokrug rada, niko nije hteo zvanično ništa da komentariše.

Očigledno da je ovo tek samo jedna od mnogih sličnih priča nemara i nedomaćinskog odnosa prema narodnoj imovini, koja se decenijama preliva u privatne džepove pojedinaca, koji su, po našim nezvaničnim saznanjima. bliski svim lokalnim vlastima do današnjeg dana.