На иницијативу Општине Бољевац, данас је у Бору потписан споразум о покретању поступка за отварање истуреног одељења борске Основне музичке школе “Миодраг Васиљевић“ у Бољевцу. Споразум су потписали др Небојша Марјановић и Александар Миликић, председници општина Бољевац и Бор. Прочитајте више
Категорија: Образовање
“Миодраг Васиљевић“ и у Бољевцу
СПОРТ У БОРУ: ДВЕ СТРАНЕ МЕДАЉЕ
Бор: ‘’Стање физичке културе и спорта у основним школама’’(4)
’’Укупан број спортиста у бору креће се око 4.000 младих свих узрасних доби. У ову цифру нису урачунате школе које кроз разне спортске секције окупљају велики број деце школског узраста. У суштини, нисмо задовољни тим бројем укључиних у спорт. Мислимо да бољом организацијом и подршком локалне самоуправе може бити већи број младих обухваћен кроз рекреативне спортске активности, а не такмичарски.’’
Колико Бор има спортских клубова по гранама спорта, а колико у истим гранама?
’’Сведоци смо да се све више појављују нови спортови којих у нашем граду до сада није било. Омладина почиње да се све више бави тим новим спортовима и оснивају се нови клубови. Новооснованим спортским организацијама морамо обезбедити минималне услове (сала или терен, реквизити, стручни рад…). У Бору тренутно постоје 65 спортских организација. У кошарци постоји пет (5) клубoва, рукомет три (3) женска клуба и један (1) мушки и један(1) сеоски (Брестовац), пливању три (3), карате три (3), одбојка три (3), тријатлон два ( 2), стрељаштво два (2), џудо два (2), тенис два (2), риболовачка два (2), остало су :атлетски, гимнастички, боксерски, кикбокс, боди билдинг, скијашки клуб, ватерполо, куглашки, стонотениски, шах клуб, плесни клуб, Планинарски клуб ’’Дубашница’’, Планинарско екстремни клуб Рокендајс, Соколско друштво, мали фудбал.
Фудбал на селу (шест клубoва) је заступљен осим у оним селима где не постоји инфраструктура. У граду постоје два фудбалска клуба (још један је сада основан и није у такмичењу-Фудбалски Клуб ’’Бор 1919’’) и један је у стечају (’’Рудар’’).
ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ ДО МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА ДЕЦЕ И ЦЕЛОКУПНЕ НАЦИЈЕ
Бор: ‘’Стање физичке културе и спорта у основним школама’’(3)
-Остваривање улоге свих јавних власти у развоју спорта принципијелно се постиже: обезбеђивањем спортских објеката; стварањем мреже спортских капацитета за садашње и будуће потребе; планирањем у новим урбаним срединама или обезбеђивањем у постојећим отворених простора, зелених површина са дрвећем, игралишта, водених површина и стаза за бицикле у циљу стимулације рекреативних активности; унапређивањем учешћа у спортским активностима групација са ниским примањима кроз субвенције; охрабривање и подржавање већег учешћа у спортским активностима, старијих особа, жена, младих, хендикепираних, и то стављањем акцента на физичке активности, а не на техничке и такмичарске елементе спорта; едукацијом и рекламирањем спорта и осталих физичких активности и истицање њиховог позитивног деловање на здравље; обезбеђивањем да физичко образовање буде део свих наставних програма са акцентом на физичком и менталном здрављу ученика и физичку активност, а не на технички и такмичарски елемент-каже Станиша Аксић, секретар борског Савеза за спорт.
ШТА ЈЕ УЛОГА САВЕЗА ЗА СПОРТ?
ШЕСТИ ФЕСТИВАЛУ НАУКЕ У БОРУ „ТНТ 2017“
Бор-Друштво младих истраживача Бор, Технички факултет у Бору, Техничка школа Бор, Основна школа „3. октобар“ Бор, Регионални центар за таленте Бор, Музеј рударстзва и металургије Бор и удружење „Вилаж“, организују Шести Фестивал науке поводом обележавања Светског дана науке у програму Еколошких дана Бора 2017.
Свечано отварање фестивала пригодном позоришном представом ученика основне школе „Десанка Максимовић“ из Зајечара, биће y петак 3. новембра 2017. у 18,00 у Музичкој школи у Бору.
“У ЗДРAВOM TEЛУ-ЗДРAВ ДУХ“
Бoр: “Стaњe физичкe културe и спoртa у oснoвним шкoлaмa“(2)
Скуштинa oпштинe Бoр je знaчajнo пoвeћaлa буџeтскa издвajaњa зa спoрт. Aли, увидoм у дoнeтa aктa, eвидeнтнo je дa скoрo сaв нoвaц oдлaзи нa пoдршку клубoвимa и њихoвoм oдржaњу и oпстaнку. Moтиви зa тo нajпрe лeжe у пoлитичкoм oпрeдeљeњу, кoje имa крaткoрoчнe и нaдaсвe пoгрeшнe eфeктe и мaргинaлизуje нajвeћи дeo млaдих.
Tрeбa бити oбjeктивaн и признaти дa сe вeћинa мeдиja уклoпилa у тaj трeнд и дa мaлу пaжњу пoсвeћуje мaсoвнoj физичкoj култури, кao нeзaoбилaзнoм фaктoру у рaзвиjaњу и oчувaњу физичкoг и мeнтaлнoг здрaвљa млaдих.
Oвo oтвaрa мнoгa aктуeлнa питaњa, oд кojих издвajaмo сaмo нeкa: Штa je сa oдржaвaњeм aтлeтских тaкмичeњa, крoсeвимa, шкoлским спoртским тaкмичeњимa(спoртскa субoтa), мeђушкoлским тaкмичeњимa, шкoлским oлимпиjaдaмa..? Зaштo je физичкo вaспитaњe кao нaстaвни прeдмeт изгубилo нeкaдa вeлику пoпулaрнoст кoд млaдих?
ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ-ИЛИ ШЕГРТИ У 21. ВЕКУ?
Борски округ: “Наша младост, туђа радост“ (15)
БОРСКИ ОКРУГ-’’Е, ту долазимо до нашег проблема везаног за образовање. Неко ко је код нас дипломирао археологију овако размишља: ’’Или ћу се запослити у неком музеју, или ћу ићи да копам неке ископине, или ћу доживотно бити незапослен и сматраћу да је држава била дужна да направи музеј у коме би ја радио’’. Али то заиста није више тако’’, рекла је, поред осталог, проф. др Србијанка Турајлић, на трибини ’’Писма из Европе-питање за друштво и одговори из образовања’’, одржаној почетком октобра у Бору.
Турајлићева је из свог угла и огромног искуства покушала да опише образовни система код нас и у свету, укаже на наш лош образовни систем и школовање младих људи за тржиште рада, а не за потребе привреде и друштва у целини.
“Ми у Србији смо тренутно пред најавом увођења дуалног образовања, за које многи тврде да је извор запошљавања, а ја тврдим, и нисам једина, да је извор социјалне неједнакости. Дуално образовање није наш изум. О њему је у Европи рађена и врло опсежна студија, која се у преводу зове ’’Мост преко узбуркане воде’’. Озбуљно је отворено питање да ли би то могло да буде решење за смањивањем незапослености у Европи. У Европи свега три државе имају класично дуално образовање, то су : Аустрија, Шведска и Немачка. У неким другим државама постоје неке друге модификације. Код нас се , бар се мени тако чини, заговара варијанта шегртовања, што смо ми већ пре ко зна колико деценија већ имали. Наравно, шегрт, по правилу, има уговор и за свој рад прима надокнаду. У Немачкој сваки ’’шегрт’’ има статус запосленог и његова права штити и закон о раду. Код нас статус ’’шегрта’’ Закон о раду не препознаје.“
Цео такст на www.timocke.rs
ОБРАЗОВАЊЕ: КОСА, ТАНКА, УСПРАВНА, ДЕБЕЛА
Борски округ: “Наша младост, туђа радост“ (14)
БОРСКИ ОКРУГ -’’Дакле, шта је проблем са школом на свим нивоима? Говорим о томе да парадигма образовног процеса претпоставља систематско преношење знања. Наставници су богови који имају чињенице. Ви дођете у први разред основне, како је то оно било: коса, танка, усправна, дебела, па тако даље, како се то учило у моје време’’, рекла је, поред осталог, проф. др Србијанка Турајлић, на трибини ’’Писма из Европе-питање за друштво и одговори из образовања’’, одржаној почетком октобра у Бору.
Турајлићева је из свог угла и огромног искуства покушала да опише образовни система код нас и у свету, укаже на наш лош образовни систем и школовање младих људи за тржиште рада, а не за потребе привреде и друштва у целини.
’’Али нажалост, гледала сам буквар. Тако се то и данас учи. При томе, у те исте прве разреде на косу, танку, усправну, дебелу се уводе клинци који су дигитални домороци, који од своје треће године држе мобилне телефоне где су све информације доступне и они их проналазе потпуно хаотично.’’
’’Ту долазимо до парадокса, да мало дете које ће вам врло лако ’’ископати’’ било какву игрицу на мобилном телефону- усто не зна језик, просто речено, не зна ништа, деца једноставно ’’проваљују’’ правила и она наравно верују да то тако треба да буде. Та деца другачије размишљају, а да ја, рецимо, не знам како она размишљају. То је наш проблем јер ми смо дигитални имигранти.’’
Цео такст на www.timocke.rs
ПРИМАРНА ПОДРШКА МАСОВНОЈ ФИЗИЧКОЈ КУЛТУРИ МЛАДИХ
Бор: ‘’Стање физичке културе и спорта у основним школама’’(1)
Према истраживању Факултета спорта и физичког васпитања, “Само половина ученика основних школа се бави рекреацијом три пута недељно. Од ученика који се баве физичком активношћу, око 40 одсто њих то ради у спортским клубовима, што представља удар на родитељски буџет. Као главне разлоге небављења рекреативним вежбањем ученици су навели непостојање навике, недостатак времена, недостатак финансијких средстава и непостојање услова за укључивање у неки облик вежбања у близини становања. Ово оставља значајне негативе последице по здравње нације, које се огледа у проблемима гојазности, равних табана, деформитета кичменог стуба и слично“.
Закон о локалној самоуправи(члан 19, став 16.) дефинише положај и улогу локалних самоуправа у облати физичке културе и спорта: “Оснива установе и организације у области основног образовања.., примарне здравствене заштите, физичке културе, спорта, дечје заштите .., прати и обезбеђује њихово функционисање.“
Маниша Вукмировић, професор физичке културе, у ауторском тексту:“Настава физичког васпитања у нижим разредима основне школе“, поред осталог отвара и следећа питања:
Скорашњи коментари