Категорија: Образовање

’’Ћирилица“ против Марића

naslovna 0050Медијски завидно најављена трибина „Место телевизије у савременом медијском систему“ одржана је у уторак, 12. септембра, у Народној библиотеци у Бору. Од најављених учесника, најпре је медијски аналитичар Владан Радосављевић отказао учешће на трибини наводећи као разлог учешће уредника телевизије Хепи Миломира Марића на том скупу, а пред сам почетак трибине обелодањено је да ни Марић неће учествовати. Прочитајте више

УНУТРАШЊЕ МИГРАЦИЈЕ, 2016.

Борски округ: “Наша младост, туђа радост“ (9)

Bo01-OS-Dusan-Radovic-u-Boru-foto-D.StojanovicБОРСКИ ОКРУГ-’’Током 2016. године 125.682 лица променило је пребивалиште, односно трајно су се преселила из једног у друго место (насеље) Републике Србије. Просечна старост лица која су променила пребивалиште је 34,4 године (за мушкарце 34,8 година, а за жене 34,1 година).

Републички завод за статистику од 1998. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно). ’’

Цео текст на сајту www.timocke.rs

ДЕМОГРАФИЈА: КОРЕНИ И ГЕНЕЗА

Борски округ: “Наша младост, туђа радост“ (8)

mladiБОРСКИ ОКРУГ-Да је миграције и емиграције одувек било на овим балканским просторима потврђује и песма  “Остајте овђе“, коју је Алекса Шантић написао још 1896. године: “Остајте овђе!…Сунце туђег неба, неће вас гријат кô што ово грије; грки су тамо залогаји хљеба, гђе свога нема и гђе брата није…“.

Актуелни миграциони талас у Србији, па самим тим и у Тимочкој Крајини, везује са за почетак деведесетих година прошлог века и траје још увек. Ако почетак одласка претежно младог становништва карактерише “бежање“ од ратних сукоба и галопирајуће инфлације, садашњи мотиви одласка становништва из пасивних и рубних крајева Србије превасходно су економске природе, бесперспективност, незапосленост, оскудни образовни профили…

Републички завод за статистику је још 2010. године сачинио студију “Природно кретање становништва републике Србије“, која статистички обрађује период од 1961. до 2010. године.

Цео текст на сајту www.timocke.rs

Отворен IТ центар у Бору

DSC_0008Уз ромоћ  Министарства трговине, туризма и телекомуникација и подршке компаније Ракита, заједница у Бору добила је заједнички простор за рад (coworking) намењен предузетницима и фриленсерима (freelance) из Бора и околине који желе да развијају своје производе и услуге уз ромоћ информационо-комуникационих технологија. Четири борске организације: WebDan, БИТНО, Бор030 и Образовно креативни центар, направили су Центар који се налази у просторијама ОШ „Бранко Радичевић“ у ул. Николе Пашића бб у Бору. Прочитајте више

У току упис у предшколски програм

ljiljaОд 01. априла  почео је упис деце у припремни предшколски програм за 2016/2017. годину и трајаће до 15. маја. За упис у предшколски програм на списку је око 300 детета, рођених 2010 године.

Прочитајте више

Обука за ученике

DSC_3079Економско-трговинска школа у Бору, прва је образовна установа у Србији која је кренула са реализацијом обука за своје ученике. Светлана Радосављевић, директорка ЕТШ истиче да школа поседује седам верификација а да је за ученике одабрано пет програма. Прочитајте више

Како усвојити вештину комуницирања

Фељтон: психологија комуникације (6)

sunУ текстовима до сада говорили смо о асертивној комуникацији, њеном значају и нужности познавања овог начина комуникације. Асертивност је један од најефикаснијих начина остваривања својих циљева, остваривања себе и својих потенцијала, изражавања себе на прави начин – све то уз, као што смо више пута напоменули, поштовање циљева и личног изражавања других. Исто тако, помињали смо и неке конкретне технике и начине излажења на крај са специфичним ситуацијама приликом комуникације. Све то лепо (и лако) звучи на папиру, али како све то постићи у пракси? У овом тексту ћемо дати неке од смерница, указати на одређене моменте који су битни приликом усвајања асертивног начина комуницирања и пружити неки закључни оквир када је реч о формирању вештине асертивне комуникације.

Прочитајте више

Како приговорити без вређања

Фељтон: психологија комуникације (5)

you-154080_640Приликом интеракције и комуникације са другима, долази до суочавања две или више личности и њихових мишљења, осећања и понашања, а као што сви знамо из свог искуства, свака особа има своје сопствено виђење себе и света око себе. За ово индивидуално виђење себе и света не можемо рећи да је добро, лоше, адекватно, неадекватно, исправно или погрешно – можемо само рећи да је другачије од нашег. Исто тако, мишљења и ставови других могу бити потпуно различити, или се скоро у потпуности поклапати са нашим. Дакле, можемо рећи да се у мањој или већој мери слажемо, тј. не слажемо са другим људима, што је битна ствар приликом међуљудске комуникације. Међутим, често се дешава да нас други убеђују како су њихова понашања и ставови исправнији, бољи и адекватнији од наших, те да их требамо прихватити; или се догоди да се нама не свиђа туђе понашање / став/, те ако нас још и угрожава, долазимо у ситуацију да морамо реаговати. Као што смо видели у прошлим чланцима, адекватно и тактички добро испланирано реаговање на друге, приликом комуникације, је кључна ствар – погрешна реакција може одвести комуникацију у нежељеном смеру и отворити простор за угрожавање нашег бића. Дакле, питање које постављамо у овом тексту је: како асертивно изрећи приговор на туђе (вербално или невербално) понашање. Питање је како приговорити неком и ставити му до знања да нам се не свиђа то што ради или говори, а да га не увредимо?

Прочитајте више

Real Time Analytics