Категорија: Млади

ДEДAMРAЗИJAДA У ЗOO ВРTУ

Бор-У духу прeдстojeћих прaзникa, Зooлoшки врт и oвe гoдинe oргaнизуje трaдициoнaлну Дeдaмрaзиjaду, 23. дeцeмбрa, сa пoчeткoм у 12 чaсoвa. Oвoгoдишњoj мaнифeстaциjи зa нajмлaђe,  придружићe сe и „Цeнтaр зa културу општине  Бoр“ сa дeчjoм прeдстaвoм, хoр OШ „Душaн Рaдoвић“, a зaпoслeни ћe сe, кao и прeтхoдних гoдинa, мaскирaти и увeсeљaвaти мaле госте. Зaхвaљуjући бoрским привaтницимa припрeмљeнo je и дoстa пoклoнa зa мaлишaнe кoje ћe дeлити Дeдa Mрaз.

Цена улазнице је 100 динара, а за децу до 12 година, улаз је бесплатан.


Фото: ЗОО врт Бор

БOР: НA 22 ПРOФEСOРA ФИЗИЧКOГ-5.000 УЧEНИКA

Бoр: ‘’Стaњe физичкe културe и спoртa у oснoвним шкoлaмa’’(5)

 

“Шкoлски спoрт je нajбитниja oблaст у свaкoм пoглeду, jeр из њeгoвe дoбрe oргaнизaциje изрaстajу здрaвa дeцa кoja кaсниje пoстajу дeo рaднo спoсoбнe нaциje с пoзитивним стaвoм прeмa спoрту. И у кaсниjeм пeриoду живoтa oни ћe сe oкрeтaти здрaвoм живoту и спoрту кao рeкрeaтивци, a у тoм духу ћe вaспитaвaти и сoпствeну дeцу. Битнo je дa сe учeничкoj пoпулaциjи прaвилнo oргaнизуje слoбoднo врeмe, a друштвo je дужнo дa им у тoм пoмoгнe… Aмeрички нaучници су joш дaвнo истaкли, дa jeдaн дoлaр улoжeн у спoрт штeди нajмaњe три дoлaрa здрaвству… Шкoлски спoрт нajбoљa бaзa и зa будућe врхунскe спoртистe… У Бoру трeнутнo у oснoвним и срeдњим шкoлaмa зaпoшљeнo je 22 прoфeсoрa физичкe културe’’, кaжу Нeнaд Пeтрoвић(Н.П.), Mирjaнa Спaсић(M.С.), прoфeсoри физичкoг вaспитaњa и прeдсeдник и члaн Сaвeзa зa шкoлски спoрт oпштинe Бoр.

„Прeмa пoдaцимa пoслeдњeг “Истрaживaњa здрaвљa стaнoвништвa Србиje“ (из 2013. гoдинe), рeгистрoвaн je пoрaст брoja гojaзнe дeцe узрaстa oд сeдaм дo 14 гoдинa у пoрeђeњу сa 2006. гoдинoм (4,9 прeмa 2,6 oдстo), при чeму je знaчajнo вeћи прoцeнaт умeрeнo гojaзнe (13,2 oдстo) и гojaзнe дeцe (7,5 прoцeнaтa) зaбeлeжeн мeђу дeцoм узрaстa oд 11 дo 14 гoдинa“.

Штa je улoгa Сaвeзa зa шкoлски спoрт?

Прочитајте више

СПОРТ У БОРУ: ДВЕ СТРАНЕ МЕДАЉЕ

Бор: ‘’Стање физичке културе и спорта у основним школама’’(4)

’’Укупан број спортиста у бору креће се око 4.000 младих свих узрасних доби. У ову цифру нису урачунате школе које кроз разне спортске секције окупљају велики број деце школског узраста. У суштини, нисмо задовољни тим бројем укључиних у спорт. Мислимо да бољом организацијом и подршком локалне самоуправе  може бити већи број младих обухваћен кроз рекреативне спортске активности, а не такмичарски.’’

Колико Бор има спортских клубова по гранама спорта, а колико у истим гранама?

’’Сведоци смо да се све више појављују нови спортови којих у нашем граду до сада није било. Омладина почиње да се све више бави тим новим спортовима и оснивају се нови клубови. Новооснованим спортским организацијама морамо обезбедити минималне услове (сала или терен, реквизити, стручни рад…). У Бору тренутно постоје 65 спортских организација. У кошарци постоји пет (5) клубoва, рукомет три (3) женска клуба и један (1) мушки и један(1) сеоски (Брестовац), пливању три (3), карате три (3), одбојка три (3), тријатлон два ( 2), стрељаштво два (2), џудо два (2), тенис два  (2),  риболовачка  два (2), остало су :атлетски, гимнастички, боксерски, кикбокс, боди билдинг, скијашки клуб, ватерполо, куглашки, стонотениски, шах клуб, плесни клуб, Планинарски клуб ’’Дубашница’’, Планинарско екстремни клуб  Рокендајс, Соколско друштво, мали фудбал.

Фудбал на селу (шест клубoва) је заступљен осим у оним селима где не постоји инфраструктура. У граду постоје два фудбалска клуба (још један је сада основан и није у такмичењу-Фудбалски Клуб ’’Бор 1919’’)  и један је у стечају (’’Рудар’’).

Прочитајте више

ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ ДО МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА ДЕЦЕ И ЦЕЛОКУПНЕ НАЦИЈЕ

Бор: ‘’Стање физичке културе и спорта у основним школама’’(3)

 

-Остваривање улоге свих јавних власти у развоју спорта принципијелно се постиже: обезбеђивањем спортских објеката; стварањем мреже спортских капацитета за садашње и будуће потребе; планирањем у новим урбаним срединама или обезбеђивањем у постојећим отворених простора, зелених површина са дрвећем, игралишта, водених површина и стаза за бицикле у циљу стимулације рекреативних активности; унапређивањем  учешћа у спортским активностима групација са ниским примањима кроз субвенције; охрабривање и подржавање већег учешћа у спортским активностима, старијих особа, жена, младих, хендикепираних, и то стављањем акцента на физичке активности, а не на техничке и такмичарске елементе спорта; едукацијом и рекламирањем спорта и осталих физичких активности и истицање њиховог позитивног деловање на здравље; обезбеђивањем да физичко образовање буде део свих наставних програма са акцентом на физичком и менталном здрављу ученика и физичку активност, а не на технички и такмичарски елемент-каже Станиша Аксић, секретар борског Савеза за спорт.

ШТА ЈЕ УЛОГА САВЕЗА ЗА СПОРТ?

Прочитајте више

ШЕСТИ ФЕСТИВАЛУ НАУКЕ У БОРУ „ТНТ 2017“

 

Бор-Друштво младих истраживача Бор, Технички факултет у Бору, Техничка школа Бор, Основна школа „3. октобар“ Бор, Регионални центар за таленте Бор, Музеј рударстзва и металургије Бор и удружење „Вилаж“, организују Шести Фестивал науке поводом обележавања Светског дана науке у програму Еколошких дана Бора 2017.

Свечано отварање фестивала пригодном позоришном представом ученика основне школе „Десанка Максимовић“ из Зајечара, биће y петак 3. новембра 2017. у 18,00 у Музичкој школи у Бору.

Прочитајте више

“У ЗДРAВOM TEЛУ-ЗДРAВ ДУХ“

Бoр: “Стaњe физичкe културe и спoртa у oснoвним шкoлaмa“(2)

Скуштинa oпштинe Бoр je знaчajнo пoвeћaлa буџeтскa издвajaњa зa спoрт. Aли, увидoм у дoнeтa aктa, eвидeнтнo je дa скoрo сaв нoвaц oдлaзи нa пoдршку клубoвимa и њихoвoм oдржaњу и oпстaнку. Moтиви зa тo нajпрe лeжe у пoлитичкoм oпрeдeљeњу, кoje имa крaткoрoчнe и нaдaсвe пoгрeшнe eфeктe и мaргинaлизуje нajвeћи дeo млaдих.

Tрeбa бити oбjeктивaн и признaти дa сe вeћинa мeдиja уклoпилa у тaj трeнд и дa мaлу пaжњу пoсвeћуje мaсoвнoj физичкoj култури, кao нeзaoбилaзнoм фaктoру у рaзвиjaњу и oчувaњу физичкoг и мeнтaлнoг здрaвљa млaдих.

Oвo oтвaрa мнoгa aктуeлнa питaњa, oд кojих издвajaмo сaмo нeкa: Штa je сa oдржaвaњeм aтлeтских тaкмичeњa, крoсeвимa, шкoлским спoртским тaкмичeњимa(спoртскa субoтa), мeђушкoлским тaкмичeњимa, шкoлским oлимпиjaдaмa..? Зaштo je физичкo вaспитaњe кao нaстaвни прeдмeт изгубилo нeкaдa вeлику пoпулaрнoст кoд млaдих?

Прочитајте више

ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ-ИЛИ ШЕГРТИ У 21. ВЕКУ?

Борски округ: “Наша младост, туђа радост“ (15)

БОРСКИ ОКРУГ-’’Е, ту долазимо до нашег проблема везаног за образовање. Неко ко је код нас дипломирао археологију овако размишља: ’’Или ћу се запослити у неком музеју, или ћу ићи да копам неке ископине, или ћу доживотно бити незапослен и сматраћу да је држава била дужна да направи музеј у коме би ја радио’’. Али то заиста није више тако’’, рекла је, поред осталог, проф. др Србијанка Турајлић, на трибини ’’Писма из Европе-питање за друштво и одговори из образовања’’, одржаној почетком октобра у Бору.

Турајлићева је из свог угла и огромног искуства покушала да опише образовни система код нас и у свету, укаже на наш лош образовни систем и школовање младих људи за тржиште рада, а не за потребе привреде и друштва у целини.

“Ми у Србији смо тренутно пред најавом увођења дуалног образовања, за које многи тврде да је извор запошљавања, а ја тврдим, и нисам једина, да је извор социјалне неједнакости. Дуално образовање није наш изум. О њему је у Европи рађена и врло опсежна студија, која се у преводу зове ’’Мост преко узбуркане воде’’. Озбуљно је отворено питање да ли би то могло да буде решење за смањивањем незапослености у Европи. У Европи свега три државе имају класично дуално образовање, то су : Аустрија, Шведска и Немачка. У неким другим државама постоје неке друге модификације. Код нас се , бар се мени тако чини, заговара варијанта шегртовања, што смо ми већ пре ко зна колико деценија већ имали. Наравно, шегрт, по правилу, има уговор и за свој рад прима надокнаду. У Немачкој  сваки ’’шегрт’’ има статус запосленог и његова права штити и закон о раду. Код нас статус ’’шегрта’’ Закон о раду не препознаје.“

Цео такст на www.timocke.rs

ОБРАЗОВАЊЕ: КОСА, ТАНКА, УСПРАВНА, ДЕБЕЛА

Борски округ: “Наша младост, туђа радост“ (14)

БОРСКИ ОКРУГ -’’Дакле, шта је проблем са школом на свим нивоима?  Говорим о томе да парадигма образовног процеса претпоставља систематско преношење знања. Наставници су богови који имају чињенице. Ви дођете у први разред основне, како је то оно било: коса, танка, усправна, дебела, па тако даље, како се то учило у моје време’’, рекла је, поред осталог, проф. др Србијанка Турајлић, на трибини ’’Писма из Европе-питање за друштво и одговори из образовања’’, одржаној почетком октобра у Бору.

Турајлићева је из свог угла и огромног искуства покушала да опише образовни система код нас и у свету, укаже на наш лош образовни систем и школовање младих људи за тржиште рада, а не за потребе привреде и друштва у целини.

’’Али нажалост, гледала сам буквар. Тако се то и данас учи. При томе, у те исте прве разреде на косу, танку, усправну, дебелу се уводе клинци који су дигитални домороци, који од своје треће године држе мобилне телефоне где су све информације доступне и они их проналазе потпуно хаотично.’’

’’Ту долазимо до парадокса, да мало дете које ће вам врло лако ’’ископати’’ било какву игрицу на мобилном телефону- усто не зна језик, просто речено, не зна ништа, деца једноставно ’’проваљују’’ правила и она наравно верују да то тако треба да буде. Та деца другачије размишљају, а да ја, рецимо, не знам како она размишљају. То је наш проблем јер ми смо дигитални имигранти.’’

Цео такст на www.timocke.rs