Print PDF

Зашто је село од града далеко? (9)

За разлику од других делова Србије, где преовладавају равничарски предели, и где су обрадиве парцеле великих површина чак и до 20 ха, територија општине Бор је такве конфигурације да преовладавају брдовити терени. Веома је мали број младих који се активно баве пољопривредном производњом у смислу да им је она основно животно опредељење.

Александар Мицић, члан Општинског већа наглашава да је већи број омладине  напустио села, док се они који су остали на породичним газдинствима, а баве се пољопривредом, свакодневно  сусрећу са разним проблемима од застареле механизације, преко скупог репро материјала до самог тржиста и пласмана произведене робе.

– Сви ти набројани проблеми су можда и највећа прекретница останка младих на селу.У ситуацијама где се баве пољопривредном производњом, млади су спремнији од старијих за учење и примену савремених достигнућа, јер  су данашња достигнућа и механизација из области пољопривреде  на завидном нивоу у односу на протекле периоде. Са друге  стране, и поред великих олакшица и  могућности за учењем и стицањем нових  знања из ове области, путем литература, интернета, стручних предавања, млади пољопривредници са територије наше општине имају проблем како и одакле доћи до нове механизације, квалитетнијих раса говеда– рекао је Мицић.

Александар Мицић

Мицић наглашава да локална самоуправа има за циљ да младим сточарима који се баве узгојем говеда, оваца, свиња, коза помогне путем бесповратних субвенција да прошире и обнове број грла у својим газдинствима и самим тим  подигне ниво развијености у општини.

– Са територије општине Бор можемо издвојити једног озбиљнијег младог сточара а то је Игор Јанковић из села Лука који се определио за ову грану пољопривреде и који је највећи фармер  у борским селима. У последње две године поред сточарства,  млади пољопривредници се све чешће одлучују и на подизање засада купине, малине и плантаже лешника али још увек на малим, може се слободно рећи пробним парцелама. Једна од идеја за коју се залагао и председник општине Бор Живорад Петровић је била да се од 20 милиона динара колико је ове године опредељено у општинском Фонду за пољопривреду, део новца издвоји за куповину око 50 крава и то понудимо младим људима који желе да започну сеоски бизнис, али то није одобрило Министарство пољопривреде – тврди Мицић.

Он наглашава да су потенцијална решења за развој села увећање аграрног буџета  на државном и општинском нивоу, коришћење ИПАРД програма Европске уније,организација предавања.

Домаћинства у Србији по делатности(%)

– Решења су и у представљању програма по селима, како би наши пољопривредници знали које врсте подстицаја постоје, формирање и оснивање задруга, откуп већих количина тржишних вишкова од домаћег произвођача од стране државе за потребе државних установа: Војске Србије, казнено –поправних домова, интерната, болница и других државних институција.Већа помоћ од стране државе и локалне самоуправе за оснивање нових фарми, куповину механизације, кредитне олакшице приликом подизања кредита за потребе улагања у пољопривреду,уређенија путна инфраструктура све су то ствари које би знатно олакшале живот и довеле до већег развијања наших села – закључује Мицић.

На основу података из 2009/2010. године, на приказу броја умрлих и броја венчања у општини Бор и борским селима (види табелу1.) може се видети јасан негативан популациони тренд. И поред тога што нам подаци о броју рођене деце у борским селима за наведене две године нису били доступни, из односа броја умрлих и броја венчаних у селима може се са великом тачношћу закључити да се све мање деце рађа у нашим селима, јер ако нема венчања нема ни потомака. Примера ради, у Злоту је током 2009/2010. преминуло 90 житеља а венчало се 24 парова, у Шарбановцу 48/4; Слатини 19/1; Луци 21/3; Кривељу 32/2; Танди 12/1…

Табела 1 (Извор: Општинска управа Бор)

Никола Шаиновић, некада први човек Бора  али и премијер Србије, овако дефинише правце развоја државе и њене приоритете:

-Србија је ту где је и и њен положај одређује амбијент у коме живимо. Налази се на економско политичком простору Европске уније, и шта год да је њен избор мора да се интегрише на том простору. Дуго сам био у Шведској па сам имао прилике да видим како то тамо изгледа. Елеменат социјалне државе који је развијен у развијеним европским земљама и који је продукт деловања социјалистичких и социјалдемократских партија Европе после Другог светског рата, то је положај радничке класе који је нама потребан, и који обезбеђује далеко већи ниво социјалне сигурности у перспективи него други радикалнији или либералнији модели.

Никола Шаиновић

На овом простору треба да развијемо систем чији је узор Немачка, Француска. Тамо сам видео  град или општина се зове заједница, комуна, јер је главни елеменат којим се она бави уређењем односа грађана у заједници, како се једни на друге ослањају и помажу, подржавају  али и дисциплинују да не би један другоме правили штету, и како заједнички негују важну тековину а то је подржавање омладине. Ако не будемо ту перспективу младих развијали да нам то буде доминантна орјентација друштва, млади ће напуштати Србију. Ако ћете из сиромашног друштва да извучете омладину морате добро да се помучите за очување дугорочних планова. Стратегија се не прави из простог збира различитих мишљења него из доминантног иза којег мора да стоји интелектуални потенцијал земље-закључује Шаиновић.

Незапосленост није само горући проблем Србије, већ и свих земаља Европе. Општи је тренд да је највећа незапосленост код младих, а код нас је она аларманта јер више од половине, од укупног броја незапослених, чине млади.

Но, за разлику од нас, већина европских држава је протеклих година кризе пронашла начин да смањи незапосленост , а један од њих је и запошљавање на селу.

Тако је Пољска одлучила да новац из европских фондова искористи да се у неразвијеним регионима отвори 34.000 нових радних места. За само пет година она је тим средствима променила живот села, али не за пројекте везане за пољопривреду, већ је парама ЕУ финансирала мале привреднике спремне да раде у руралним срединама , а за то је давала од 25.000 до чак 75.000 евра по новоотвореном радном месту на селу. Слично је новцем из европских фондова урадила и Румунија, која је протеклих пет година давала по 50.000 евра младима који отворе радно место на селу. Уз то им је поклањала и комплетну пољопривредну механизацију, а за узврат је тражила гаранцију да ће добијеним новцем трајно решити питање своје запослености.

И Одбор Српске академије науке и уметности (САНУ) за село је направио програм повратка младих у српска села, али наша држава још увек ништа конкретно није учинила како би на овај начин почела да смањује број незапослених.  Још пре пар година тадашњи српски министар пољопривреде Драган Гламочић је на 13. економском самиту Србије рекао да село може бити ново радно место, али само уз инвестирање.

Драган Гламочић

– На селу је остала земља и то највише у приватном власништву. То је ресурс око кога се може градити политика запошљавања, економично и одрживо пословање. Ми ћемо се бавити упошљавањем индивидуалних произвођача који имају мале поседе, њиховим повезивањем и препородом села. Министарство ће радити на модернизацији мера аграрне политике, плановима и пројектима у области развоја инфраструктуре на селу. Једно је сигурно, а то је да пољопривредна производња и прерађивачка индустрија Србије имају огроман потенцијал у погледу запошљавања свих радно способних становника. Настојаћемо да вратимо људе на село. Јер без јаког села немамо ни јак град – закључио је  Гламочић.

Члан Одбора САНУ за село Бранислав Гулан, у изјави датој медијима још пре пар година, објашњава да док људи у градовима немају посла , српска села изумиру јер нема ко да ради.

– Данас у градовима нема шта да се ради, а у селима нема ко да ради. Најбољи доказ тога је чињеница да у Србији постоји 5,1 милиона хектара пољопривредног земљишта, од чега је обрадиво 4,2 милиона хектара. Међутим, користи се тек 3,35 милиона хектара. Дакле, близу милион хектара је необрађено, налази се у парлогу. Поред тога, у селима је 50.000 напуштених кућа и још око 145.000 у којима тренутно нико не живи – истиче Гулан.

Он додаје да повратак незапослених у рурална подручја не значи враћање радника мотици и трактору, већ њихово запошљавање у области пољопривреде и око ње.

Извор: Статистички завод Србије  i “Студија о младима у Србији почетком 21. века“

Медијски пројекат ’’Зашто је село од града далеко?’’ финансира се из буџета Општине Бор.

Print PDF

Зашто је село од града далеко? (8)

“Студија о младима у Србији почетком 21. века у највећој мери анализира демографске промене овог контингента, уз извесне социјалне и психолошке узроке и последице демографских проблема. На контингент младих треба посебно обратити пажњу јер је то део популације који треба да одржи земљу у будућности. Контингент становништва који, такође, не сме бити заборављен, јесу деца. Од њиховог броја, од улагања у квалитет њиховог образовања, од средине у којој они живе, много зависи и какве ће бити будуће генерације младих. Деца и млади су основица једног друштва.“ Прочитајте више

Print PDF

Недељко Јовић, дипломирани психолог из Београда, упознао је борске школарце о начину на који се могу одупрети притисцима вршњака и јачати самопоуздање у оквиру едукативног програма интерактивног предавања на тему „Породица у вртлогу дроге“.

Прочитајте више