Категорија: Колумна

Колумна (22.01.13)

Чудо је овај интернет. Свашта човек може да нађе. И оно што жели и оно што не жели. Све је случајно. Тако неко вече налетим на текст на енглеском језику писан арапским нагласком! Следеће саржине (извињавам се због лошег превода):

Само што смо полетели, звао је Његово Величанство шеик брат Калифа, да ме пита зашто ме нема на другој страни нашег дугачког трперзаријског стола на доручку!? Ја сам му рекао да идем до нашег Манчестер Ситија и да ћу успут да свратим до Србије. Брат Калифа је питао шта је то Србија а ја сам му рекао да је то она земља из које су ономад дошли својим авионом, а вратили се нашим авионом, јер се њихов покварио. Онда ме је он питао јесмо ли бацили тај авион што се покварио, ја сам му рекао да се то у Србији не ради него се ствари поправљају. Брат Калифа је рекао ,,Свашта има на овом свету„, пожело ми да купим појачања за Манчестер Сити и рекао да се јавим када се вратим.

Мало сам се уплашио током слетања. Наиме, слетели смо на парче бетона поред омање зграде са торњем, па сам мислио да смо принудно слетели. Онда је пилот рекао да је све у реду, да је њихов аеродром мали па да то тако изгледа.

Онда сам изашао из авиона где ме сачекао брат Александар и неки војници. Један од војника је високо подизао колена и витлао неком сабљом, онда му је брат Александар климнуо главом, па се овоај склонио, онда сам ја климнуо главом и моје обезбеђење је вратило своје сабље, пиштоље и пушке у корице. Војник изгледа није имао лоше намере. Остали војници су били исте висине и лепо поређани, баш су били лепи па сам питао брата Александра да ли могу да их купим и да их држим код мене на аеродрому за случајеве кад ми дожу неки гости а он је са жаљењем рекао да то није могуће. Па сам ја са жаљењем то рекао секретару који је војнике са жаљењем прецртао са списка за куповину.

Онда ме је брат Александар одвео у неку зграду са црвеним теписима и узаним ходницима где смо, у некој просторији величине мог купатила у Абу Дабију, имали састанак са многим неким људима. Питао сам брата Александра да ли могу да купим ту зграду да буде амбасада Уједињених Арапских Емирата а брат Александар је са жаљењем рекао да је то немогуће јер је то већ зграда Владе Србије! Ја сам погледао кроз прозор и видео неку зграду у рушевинама, преко пута. Питао сам брата Александра да ли могу да купим ту зграду кад већ не могу ову? Брат Александар ми је са радошћу рекао да је зграда на продају али у пакету са фабриком војних ракета. А његов колега брат Млађан је додао и да је тај пакет такође у пакету са осам пољоприврених комбината и кредитом за наводњавање! Пошто ми се зграда од преко пута допала рекао сам секретару да стави на списак све – и зграду и ракете и кредит и комбинате, а после ћемо да видимо шта ћемо са тим. На Блиском истоку увек може да се нађе неко коме то све треба. А ако пољопривредни комбинати имају лепу траву можемо да је ставимо на стадион Манчестер Ситија.

После смо обишли неко велико бетонско корито са седиштима са стране и великом ливадом у средини. По стативама са стране ливаде претпоставио сам да би то могло бити неко игралиште за фудбал а да ће после да ме воде на неки фудбалски стадион. Брат Александар и домаћин игралишта брат Драган, рекли су да после неће да ме воде нигде, јер смо баш сада на стадиону њиховог највећег фудбалског клуба и да је тај клуб некада био првак Европе и света! Ја сам се слатко насмејао а и они су, да ме не увреде. Због културе сам рекао да би њихови богаташи требало да купе клуб као што је моја породица купила Манчестер Сити. Онда су они рекли да то не би било по закону а да су богаташи пола у притвору а пола се крије. Али да ја могу да будем спонзор клуба. Онда су се насмејали, а и ја са њима, да се не увреде.

У Србији смо били у лову. Свидело ми се ловиште, хтедох да га купим, али ми брат Александар са жаљењем рече да ловиште није на продају, већ тридесет и нешто година, од када је умро њихов највећи ловац. Такође смо отишли у неки клуб на вечерњу забаву, свидео ми се и клуб и певачица, хтео сам да их купим обоје. Брат Александар ми је са радошћу рекао да они имају прилично велики избор певачица, па нисам купио клуб док не изаберем певачицу. А то не знам кад ћу јер сам хитно морао да завршим посету и одлетим у Манчестер. Данас играмо дерби против Арсенала! Велики дан! Секретару сам рекао да ме, када се вратимо у Абу Даби, подсети шта сам купио у Србији, не би ли о томе обавестио Његово Величанство шеика брата Калифу, на доручку, када се и ако се видимо. Обрадоваће се! Он увек воли кад ја нешто купим.

 

Михајло В. Марковић

Колумна (15.01.13)

Све се мења – само прасетина и руска салата не излазе из моде. То ми пада напамет када саберем све ове догађаје и утиске око свих ових празника. Покушавајући да преко Нове године спојимо каталички и православни Божић а да се некако ту повежу и дани око Српске нове године, а да не потрошимо превише дана од преосталог годишњег одмора, у потпуности смо изгубили из вида остала догађања око нас. Тек сам ових дана ( на Youtubu, а где другде) видео снимке (аматерске, на жалост) концерта који је рок група СМАК одржала у београдској Комбак арени 29. Децембра, сада већ прошле године. И чудим се сам себи како сам успео да пропустим такав музички спектакл!? Неопрезност? Године? Криза? Неизвесност око Косовске платформе? У сваком случају, снимак поменутог концерта враћа ме трећину века уназад!

Тешко је објаснити данашњој младежи да некад (кааад смооо миииии ишлиии у шкооолуу) није било интернета, Фејса, Тјуба, ММСа и осталих телекомуникационих новотарија. Да, у то време се по школама дружило, причало, волело, свађало па и учило. Када поменух СМАК (ако се добро сећам то је значило Самостални Музички Ансамбл Крагујевац) некако не могу да се не сетим концерта поменута групе, овде код нас у Бору и то у боскопу Звезда. Од 18 и 20 часова, ексклузивно! Да не буде велике гужве. Све се то догађало почетком децембра 1976. године. А код нас у школи прави музички рат – са једне стране занесењаци у Бреговића и Бијело дугме а са друге стране ,,Смаковци„ – код њих се знало Радомир Михајловић – Точак, његове солаже па тек онда друг Тито!. То је било навијање! У крајњој линији, када се сада подсетимо, то је била и музика! Морам да признам, мада се мало кајем због тога, да сам спадао у фанове ,,Веселих Сарајлија„ и да су ми Шумадинци били мало преозбиљни. У сваком случају, дан пред концерт склопљен је мир. Сви идемо на спектакл! Па да видимо ко је бољи. Тако и би! Ми седмаци из школе Вук Караџић купили смо карте и за 6 и за 8! Да не пропустимо. Наравно, кикирики и семенке. Већ у пола 6 ушли смо у салу, што да се не би гурали на уласку (кад нагрне раја), што да би чули тонску пробу. Али… у 6 и 15 у сали је било двадесетак гледалаца тј. слушалаца, тачније – окорелих рокера! СМАК је (по уговору, вероватно) морао да одсвира своје. Ми смо отворених уста гледали и слушали легенде (сада би се рекло – бленули). А састав импресиван, оригинална постава СМАК – а (као и пре пар недеља у Арени) али без клавијатуристе Лазе Риствског (сада већ покојног), који је баш тих дана прешао у Бреговићев табор ради снимања ЛП – а у Лондону. Радомир Михајловић – Точак, Чачанин са статусом бога међу гитаристима, праши као да свира на Вудстоку! Рокери одрадише свој репертоар и одоше на паузу између две свирке у гардеробу. Најхрабрији међу нама (Богче, сада у САД) крену за њима. Кренусмо и ми остали, где да пропустимо прилику! Кад у гардероби – изненађење! Рок легенде између два наступа мажу паштету на хлеб и пију јогурт из тетрапака! Не сећам се коме је било непријатније због нашег уласка у гардеробу, нама или њима? Као културни основци, остали смо минут – два, пипнули са страхопштовањем Точкову гитару и изашли разочарани у статус југословенских рок звезда. Не могу да се сетим колико је људи било на другој свирци, од 8 увече. Није ни битно. СМАК је свих тих година имао харизму и поклонике. Новац никад. Ваљда зато што су били испред свог, а и нашег, времена.

Зато ме и радује величанствени наступ у Арени и више од двадесет хиљада рокера, из свих делова бивше СФРЈ, који су преко два сата певали и плакали уз песме старе више од 30 година, уз чињеницу да се многи од присутних нису ни родили у време када су те песме били хитови! Сви коментари на блоговима, што је чудо за наше прилике, су јединствени – најјачи концерт одржан у Арени, икад! Они црнохуморно иронични би рекли: ,,Бољи и од концерта Џенифер опез, ма дај, немогуће!?!? Е, то враћа наду! Да нешто НАШЕ може да уједини све НАС! И да кажемо да је добро а да је из Србије. Можда се времена мењају. Можда почињемо да схватамо наше вредности. На време или прекасно? Није ни важно.

 

Михајло В. Марковић

Колумна (08.01.13)

Није нас скоро толико усрећила нека вест из политике као ова о постављењу нашег Саше за нешто. Прво смо помислили да је Саша постављен за министра (што би било реално) али није… него за помоћника министра. Па добро. То је скоро исто а Саша је Саша. НАШ Сале! Биће он ускоро и министар ако не и премијер.

Неки злобни кажу: Како то кад је 2008. године у кампањи викао – ,,Ја сам рођени Боранин``, а у кампањи 2012. – ,,Ја сам рођени Зајечарац„!? Злонамерни једни! Како не схватате. Доња Бела Река је подједнако удаљена и од Бора и од Зајечара, тако да човек може да се представља како хоће. Још мало па ми могао да виче и да је родом из Неготина. Баш сте уских схватања. Други злонамерни кажу: какве везе има Саша (Сале) са саобраћајем? Као да не знају да је неколико чланова његове фамилије радило на месту кондуктера у Борпревозу, док се исти није угасио, и да су на тај начин преносили знања из саобраћаја са колена на колено тако да је и Сале унапред покупио разна искуства, поготову из друмског, међумесног, саобраћаја.

Сале је одмах дао изјаву за Блиц: ,,Почео сам да радим и гледам где шкрипи!!!„ То мајсторе. Па толико шкрипи да је потребан један баш такав стручњак да то реши. Чврст у ставу. Челичног погледа. Правичан а строг. Баш као Сале. Сви памте његов обрачун са корупцијим док је као потпредседник Бошковог ,,Покрета за Крајину„ владо Борском општином. Сећају се радници ШРИФа како се Сале обрачунао са корупцијом у том јавном предузећу, поготову са онима који су злоупотребљавали службене мобилне телефоне и са летовања из Грчке правили огромне рачуне. Памте и радници Спортског центра ,,Младост„ Салетов обрачун са корупцијиом у њиховој установи. Посебно се памте Салетови бесплатни концерти током 2008. и 2009. године који су увеличали Борско културно лето а и шире… Упућени се сећају да су концерти били бесплатни и да је Салетова фирма наплаћивала минимално за своје услуге, тек толико да се покрију нужни трошкови, па можда и мање од тога. Чист хуманитарни рад, за шта заслужује посебне похвале. Памти се и Салетов допринос раду Општинског већа у том периоду. Када су се доносиле одлуке, а Сале је био присутан на седници већа, знало се да нема ..ни по бабу ни по стричевима„, што се наравно не односи на ујаке. Сале је својим продорним погледом приморавао све да примењују правни систем ове државе и да гласају искључиво у складу са њим!

Они посебно злонамерни постављају питање Салетовог образовања! Ситне душе! Не знам где је Сале дипломирао права (а сигуран сам да јесте) али ме не би изненадило да је то урадио на истом универзитету где је и Бошко (у даљем тексту Боле) дипломирао, мада се за овог потоњег не зна шта је дипломирао и ако сви знамо да је дипломирао. Упућени Зајечарци причају да су се поменута двојица међусобно пропитивала градиво у Болетовој председничкој канцеларији и да је то учење знало да се отегне до дубоку у ноћ! Исти ти кажу да су Салету увек више лежали друштвени предмети (андрагогија, психологија, домаћинство и Римско право, нпр.) а Болету ови везани за природне науке (посебно предмет познавање природе и друштва, нпр.), тако да су увек један другом давали подстрек и подршку у спремању тежих испита. Што је, како видимо и чујемо, дало видљиве резултате у дипломирању у роковима за похвалу! Свака част. И ја бих волео да сам дипломирао – али нисам! Чак они најупућенији причају да су се Сале и Боле и посвађали око испита и то по питању: ко има већи просек током студирања! Тако је то код амбициозних и студијама посвећеним студентима!

На нама, срећним житељима источне Србије, је да држимо палчеве Салету и да пратимо његова достигнућа поготову око санирања ,,црног леда„ на Честобродици. Да му пожелимо успешњу сарадњу са Надом Полић (коју неки називају и Ана Бекута) и у стручном и у музичком делу и да га подсетимо да нас не заборави. Ипак смо одувек навијали за њега. Мада се није увек баш чинило да је тако!

 

Михајло В. Марковић

 

 

Колумна

Инспирисани наставком еконмске кризе, стагнацијиом у европским интеграцијама, најновијим одлукама Хашког трибунала, могућим ванредним изборима у Србији и Бору као и свим последицама компликоване ситуације у држави – интересна асоцијација државних институција, политичких партија, невладиних организација и заинтересованих огорчених појединаца, расписује:

Конкурс за упражњено радно место КРИВЦА (за све и свашта)

Овај конкурс се расписује због нарастајуће потребе да се уз помоћ лоцирања једне или више особа јасније дефинишу искључиво и само персонални разлози за стање у коме се налазимо, па да се на тај начин (коначно) дефинише тај (пожељно један) кривац – а у случају да тог једног нема задовољићемо се и варијантом да то буде група од више њих. Само да на крају неко конкретно буде крив и да сви најзад одахнемо и имамо на кога прстом да покажемо!

Сви заинтересовани за пријављивање на ово радно место морају, по евентуалном заснивању радног односа, преузети на себе следеће кривице:

Кривицу за распад Југославије, без квалификација да ли је то добро или лоше;

Кривицу за политику која је вођена деведесетих са посебним освртом на кривицу за пад берлинског зида;

Кривицу за изгубљене ратове у којима Србија није учествовала и у којима се није ратовало;

Кривицу за бомбардовање од стране НАТО – а;

Кривицу за пропаст Петог октобра, истовремени недолазак Шестог октобра као и битну кривицу за формирање и расформирање ДОС – а;

Кривицу за лоше приватизације (са посебним освртом на борски Центроисток и његову градску пекару) и на њима настало обогаћивање партија, компанија и појединаца. Посебно појединаца који уз помаћ компанија управљају партијама и појединаца који уз помоћ партија управљају компанијама;

Кривицу за пропаст пољопривреде уз истовремену кривицу за пресељење пољопривредних произвођача у градове и бизнисмена на бизнис са земљом;

Кривицу за злоупотребе службеног положаја са нагласком на злоупотребе од стране државних службеника и са мањим нагласком на бивше државне службенике који су испреговарали мањи нагласак;

Кривицу за блискост Европи и удаљеност од Русије. Или за обрнуто. Или за комбиновано – у зависности од оријентације стране која оптужује. Кину додавати по потреби…

Кривицу за пораст незапослености у привреди и пораст запошљавања у државној администрацији, без обзира на партијско чланство запослених и непостојање тог чланства код незапослених;

Кривицу за пад бруто друштвеног производа и рецесију економије уз паралелну кривицу за пад плата и радног елана оних који још имају посао;

Кривицу за неефикасну, неконкурентну и застарелу производњу, неефикасна јавна предузећа и крадуцкање у истима, уз подразумевајућу мању кривичицу за ове потоње;

Кривицу за инфлацију, како ону тада тако и ову сада, уз сваки њен облик који се између тада и сада појавио, а без обзира зашто;

Кривицу за стање у култури и медијима са посебним освртом на непостојање културе у медијаима и неинересовање медија за културу…

Појединци заинтересовани за учествовање на овом конкурсу могу се пријавити било коме из горе поменутих асоцијација а позив на информативни разговор за посао ће бити благовремено објављен на насловним странама таблоида или у ударним местима осталих веома расположивих медија.

Конкурс траје до побољшања укупне ситуације (веома мало вероватно) или смањења укупне националне фрустрације (још мање вероватно).

У случају промене власти конкурс се расписује поново!!!

Михајло В. Марковић