Категорија: Колумна

Миликић против Брнабићке

Добро вече, господине председниче Општине Бор,биће ускоро почетак сваког вечерњег дневника локалне телевизије, јер је Александар Миликић, стари-нови председник наше општине, посредно или непосредно, у име и за новац грађана, јавном набавком вредном преко 8(осам) милиона динара, наручио  куповину управо оне привилегије коју је Енвер Хоџа, председник Албаније имао још почетком друге половине прошлог века. Урбана легенда каже- да је Албанија у том тренутку имала само један телевизор, и да се он налазио у резиденцији тамошњег диктатора. Прочитајте више

Миликићу, а извињење Боранима?

Још у омладинским данима сам научио од искусних политичара, да је у политици важније знати шта прећутати-него шта рећи. Претпостављам да ови нови и млади политичари, попут Александра Миликића, председника Општине Бор, немају од кога да науче азбуку политике, па прибегавају популистичким методама “једно мислим, друго причам, а треће радим“. И за то им не требају медији:објективно, свеобухватно, истинито, па и критичко писање-јер информисање је спона између грађана и потребе да функционери одговорно раде (само) привремено поверен им посао. Зато им је ближа гола пропаганда, па шта кошта да кошта, јер то су ионако паре пореских обвезника, а не њихове.  И зато није на одмет да размисле о суштини значења изреке: “Што се од народа крије, то за народ  добро није“.

“Буру у чаши воде“ изазвала је Миликићева кратка и плитка изјава сажета у само једној реченици. Већина је није ни запазила јер је била затрпана у мору од 20-ак минута инпровизованог излагања, или боље речено таксативног навођења могућих, али не обавезујућих, праваца деловања.

Ево, реченице из Миликићевог “експозеа“, коју је изрекао у тренутку када још није био изабран за председника Општине Бор:

“Бор је један од најлепших градова у Србији. Сигурно је најлепши град у Србији. Ајмо да изађемо до комшијског Зајечара, нека ми опросте Зајечарци, или до неког другог мањег града да видимо како изгледају ти градови, какви су путеви и улице код њих, а какви су код нас.“

“Бомба“ у виду писаног извињења је уследила већ сутрадан. Писано извињење, под радним називом “предмет“, је, по мојим информацијама, експресно достављено Градоначелнику Зајечара и зајечаским медијима. Борским медијима, бар у том тренутку, није достављено, јер Бор нема информисање, па самим тим, вероватно, ни медије.

Ево и “предмета“, односно извињења:

Предмет: Извињење због ненамерног непримереног коментара

“Поштовани,

На јучерашњој конститутивној седници Скупштине општине Бор у свом обраћању, на основу разговора са осталим одборницима, скренута ми је пажња да сам, мени веома драг град Зајечар и његове грађане, поменуо у негативном контексту. Ни уједном тренугку ми није била намера да увредим ни Вас, ни наше драге комшије Зајечарце, заиста Вам дугујем велику захвалност за одличну сарадњу и залагање и помоћ у процесу добијања статуса града. Зајечар и Бор су центри два суседна округа који, кроз веома чврсту и јаку сарадњу, заједнички раде на развоју привредног амбијента, инфраструктурних пројеката, туризма, културе и традиције овог дела Србије. Из тог разлога, осећам потребу да упутим јавно извињење свима које је моја изјава на било који начин увредила. У нади да ћете прихватити искрено извињење, срдачно Вас поздравлам.“

Е сад, по мени, непримерено је да извињење за изјаву, коју је дао у својству кандидата за председника, Миликић печатира печатом Општине Бор. У том тренутку примереније је да испод извињења стоји печат његове, Српске напредне странке.

Друго, зар није било примерено да се извини и Боранима, или бар онима који су гласали за СНС са све СПС-ом, а њих је било око 14 хиљада. Борани су и оних девет хиљада који су гласали за опозицију, али и оних “преосталих“ око 50 одсто, који нису гласали, а имали су право гласа. Уосталом, на самом почетку свог “експозеа“ Миликић је, као и код претходног избора за председника, децидно изјавио да је он “председник свих грађана Бора“.

Да није био председник свих грађана Бора већ се видело у “скраћеном мандату“. Јер председник свих грађана, па самим тим и свих медија, не би потписао и расписао јаву набавку за медијску пропаганду, већ би новац грађана инвестирао у информисање грађана и допустио грађанима да на бази тог информисања, које, сходно поглављу 23 у процесу учлањења Србије у ЕУ, познаје, и све више ће познавати, само плирализам, односно мноштво, различитост и конкуренцију, информисања, које не подразумена информације “по налогу председника општине Бор“, већ по налогу грађана Бора.

Фото:Информисање у контексту, или контекст информисања

Ево још једном парафразе јавне набавке за које су удружења новинара Србије тражи од Миликића да је повуче:

“Општина Бор је 27. марта 2018. године расписала јавну набавку за “израду и емитовање емисија и осталих медијских садржаја прилога, репортажа, гостовања, као и осталих медијских садржаја..), у којима ће Органи општине Бор (Председник општине, заменик председника општине, чланови општинског већа), помоћници председника општине Бор, чланови кабинета председника општине Бор, као и друга лица по налогу председника општине Бор, на телевизији, обавештавати грађанство општине Бор и ширу јавност о својим активностима, плановима и намерама”.

И за сам крај, политика се дефинише као реализација нечега што је могуће и оствариво. Политика није “пишање уз ветар“. Сходно томе, примереније је било да Миликић упореди  “путеве информисања“ у суседним општинама, па и Граду Зајечару, јер су сви они расписали конкурсе за суфинансирање информисања, а само Општина Бор јавну набавку за самопромоцију и једноумље. А имао је из чега да извуче поуку. Поука се зове Живорад Петровић. Он, Жика, сада само може да чита епску поезију, јер медијски више није никоме интересантан, а и он се определио за јавну набавку. Мени тренутно пада на памет “Орање Марка Краљевића“ и стих “друмови ће пожелет Турака, ал Турака више бити неће“.

И за крај, у политици се јавно можда и опрашта, али суштински никада не заборавља. А Миликић је заборавио да је први човек Зајечара уједно и први човек СНС-а за Тимочку Крајину! И не зове се Зеља.

Љубиша Маринковић

Фото: архива редакције (bor-sve.net)

 

Писмо Н.Н. начелнику борске полиције

Начелниче, шта то би 04.03.2018. године, на дан демократских локалних избора у Бору? Начелниче, обавестите грађане Бора шта сте предузели, до којих сте сазнања дошли, ма каква она била. Начелниче, јавите се грађанима, јер и телефон, и аутомобил, и сто, и столицу, и сваку кваку у згради институције на чијем сте челу је купљен парама грађана. Начелниче изађите у јавност, јер батинаши, узурпатори и криминалци су одавно отишли из Бора-остала је само срамота која гласно ћути. Прочитајте више

Његошем на Зељу и зељове

Када неко “сахрану демократије“ назове “празником демократије“, онда ту помаже само конзилијум лекара. Није ми вредно да трошим време на Зеље и зељове, њих на површину воде избацују смутна времана, а песник рече: “Површином реке Пека, плива говно од човека“. Шта је све у недељу,04. марта 2018. године,у дану када су требали да буду одржани локални демократски избори, испливало, изгмизало и онечовечило се, треба запамтити и забележити за далека нека покољења. Прочитајте више

СНС је већ изгубио

Изгубили су оног тренутка када су насрнули на народ, на њихове породице, на њихово достојанство и самопоштовање. Изгубили су када су их понизили, када су им показали да они све могу, и да им не може нико ништа.Од обећаног препорода Бора, довођења инвеститора, нових радних места, нема ничега, остала је само љуштура-све су слагали. Зато Борани њиховог највећег кабадахију и зову Лагоје. Прочитајте више

“Поштар увек звони двапут“-а напредњаци лупају док не отвориш

Незванична информација да је ту недавно “стручни тим“ напредњака из БГД-а одржао овим локалцима у Бору предавање: “Како се води кампања од врати до врати, намлати, док не схвати“. Присутни тврде, да је јасно речено како се мора демонстрирати сила, “јер народ воли када га власт застраши и када му подвикне“. Не знам зашто им том приликом није приказан култни амерички криминалистички филм “Поштар увек звони двапут“, али сам сигуран да им је приказан домаћи филм “Време чуда“ и да су сви колективно на крају са максималним ентузијазмом  на питање: Шта ми радимо,одоговрили: Разваљуј. Шта ми радимо? Разваљуј… Прочитајте више

Ми или (полтр)ОНИ

Слоган “Ми или они“ је борска опозициона групација “украла“ од новокомпонованих напредњака, јер, заправо, они су миц по миц успели да посеју “злу крв“ међу житеље Бора. Они, односно тек неколицина полтрона и користољубаца око Онога, су створили накарадан вредносни систем. Они су промовисали израз “наши“ и тако довели да нашинци изгубе додир са реалношћу и посегну за свим оним што се просто може подвести под “циљ оправдава средство“. Средства су примитивна, а циљ је далеко од интереса већине грађана Бора. Прочитајте више

Б. Спасковски: Човек који (ни)је имао шансу

Најпре да рашчистимо нешто: глас вам на изборима не може узети нико-ако га ви не дате. А ако га дате, онима који већ живе бахато и раскалашно, који имају и за бацање, онда сте се својом вољом сврстали у оне “ситне душе, које прво дају, па се онда кају“. Значи, избор постоји и ви бирате, а ако сте тек само “камен у туђој руци“, тек само носач туђе и наметнуте воље, онда ништа. Или, како каже слоган на сајту “Пешчаника“: “Ако вам је добро, онда ништа“. Прочитајте више