Категорија: Други пишу

Коалиција: Бор драстично смањује средства за суфинансирање медијских пројеката

Коалиција новинарских и медијских удружења (УНС, НУНС, НДНВ, АНЕМ и ПУ Локал прес) апелује на Општинско веће Општине Бор да преиспита одлуку о смањењу средстава из буџета за информисање грађана Бора у 2018. години. Општина Бор планира да у 2018. години драстично смањи и иначе симболична средства намењена суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, са 1,5 милиона динара у 2017. години на 500.000 динара у 2018. години. Прочитајте више

Закључци 22. скупштине ПУ Локал прес

Пословно удружење Асоцијације локалних и независних медија Локал прес одржала је у  периоду од 30. новембра до 2. децембра годишњу скупштину. Тематски, 22. скупштина је била посвећена проблемима имплементације Закона о јавном информисању и медијима, као и ефектима Закона о ауторким правима на локалне медије. Прочитајте више

СПОРТ У БОРУ: ДВЕ СТРАНЕ МЕДАЉЕ

Бор: ‘’Стање физичке културе и спорта у основним школама’’(4)

’’Укупан број спортиста у бору креће се око 4.000 младих свих узрасних доби. У ову цифру нису урачунате школе које кроз разне спортске секције окупљају велики број деце школског узраста. У суштини, нисмо задовољни тим бројем укључиних у спорт. Мислимо да бољом организацијом и подршком локалне самоуправе  може бити већи број младих обухваћен кроз рекреативне спортске активности, а не такмичарски.’’

Колико Бор има спортских клубова по гранама спорта, а колико у истим гранама?

’’Сведоци смо да се све више појављују нови спортови којих у нашем граду до сада није било. Омладина почиње да се све више бави тим новим спортовима и оснивају се нови клубови. Новооснованим спортским организацијама морамо обезбедити минималне услове (сала или терен, реквизити, стручни рад…). У Бору тренутно постоје 65 спортских организација. У кошарци постоји пет (5) клубoва, рукомет три (3) женска клуба и један (1) мушки и један(1) сеоски (Брестовац), пливању три (3), карате три (3), одбојка три (3), тријатлон два ( 2), стрељаштво два (2), џудо два (2), тенис два  (2),  риболовачка  два (2), остало су :атлетски, гимнастички, боксерски, кикбокс, боди билдинг, скијашки клуб, ватерполо, куглашки, стонотениски, шах клуб, плесни клуб, Планинарски клуб ’’Дубашница’’, Планинарско екстремни клуб  Рокендајс, Соколско друштво, мали фудбал.

Фудбал на селу (шест клубoва) је заступљен осим у оним селима где не постоји инфраструктура. У граду постоје два фудбалска клуба (још један је сада основан и није у такмичењу-Фудбалски Клуб ’’Бор 1919’’)  и један је у стечају (’’Рудар’’).

Прочитајте више

ПРИМАРНА ПОДРШКА МАСОВНОЈ ФИЗИЧКОЈ КУЛТУРИ МЛАДИХ

Бор: ‘’Стање физичке културе и спорта у основним школама’’(1)

Према истраживању Факултета спорта и физичког васпитања,  “Само половина ученика основних школа се бави рекреацијом три пута недељно. Од ученика који се баве физичком активношћу, око 40 одсто њих то ради у спортским клубовима, што представља удар на родитељски буџет. Као главне разлоге небављења рекреативним вежбањем ученици су навели  непостојање навике, недостатак времена, недостатак финансијких средстава и непостојање услова за укључивање у неки облик вежбања у близини становања. Ово оставља значајне негативе последице по здравње нације, које се огледа у проблемима гојазности, равних табана, деформитета кичменог стуба и слично“.

Закон о локалној самоуправи(члан 19, став 16.) дефинише положај и улогу локалних самоуправа у облати физичке културе и спорта:  “Оснива установе и организације у области основног образовања.., примарне здравствене заштите, физичке културе, спорта, дечје заштите .., прати и обезбеђује њихово функционисање.“

Маниша Вукмировић, професор физичке културе, у ауторском тексту:“Настава физичког васпитања у нижим разредима основне школе“, поред  осталог отвара и следећа питања:

Прочитајте више

“ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ“ БРОЈ ЈЕДАН

Борски округ: “Наша младост, туђа радост“ (10)

foto-za-tekst-1БОРСКИ ОКРУГ- “Оно што се осећа у Тимочкој крајини  и у многим српским регионима јесте- депопулација. Демографски трендови, који су данас апсолутно проблем број један у Србији. Јер, ово што чујемо да нам пада незапосленост, то су само криве бројке и резултат тога што нам људи одлазе из руралних крајева у урбане центре и онда још горе, негде другде, у неку другу државу, у Европској унији или преко океана. А потенцијали за развој овде- огромни су.“

Са овом констатацијом, овако формулисаном, сложила би се већина председника општина у пасивним крајевима Србије, али већина то избегава јавно да каже.

Oвo je, дрaги нaши читaoци, цитaт изjaвe Кoлиндe Грaбaр-Китaрoвић, прeдсeдницe Рeпубликe Хрвaтскe, приликoм њeнe нeдaвнe вишeднeвнe пoсeтe Лици и тaмoшњим жупaниjaмa:

“Oнo штo сe oсeћa у Лици и у мнoгим хрвaтским жупaниjaмa jeстe- дeпoпулaциja. Дeмoгрaфски трeндoви, кojи су дaнaс aпсoлутнo прoблeм брoj jeдaн у Хрвaтскoj. Jeр, oвo штo чуjeмo дa нaм пaдa нeзaпoслeнoст, тo су сaмo кривe брojкe и рeзултaт тoгa штo нaм људи oдлaзe из рурaлних крajeвa у урбaнe цeнтрe и oндa joш гoрe, нeгдe другдe, у нeку другу држaву, у Eврoпскoj униjи или прeкo oкeaнa. A пoтeнциjaли зa рaзвoj oвдe- oгрoмни су“- кaзaлa je Китaрoвићeвa.

Нeдaвнo je и српски министaр зaдужeн зa рeгиoнaлни рaзвoj Mилaн Кркoбaбић, приликoм пoсeтe Бoрскoм oкругу, укaзao нa пoрaжaвajућу чињeницу, дa сe брoj стaнoвникa нa oвoj тeритoриjи смaњиo зa гoтoвo трeћину.

“To je дрaстичнo смaњeњe. Ta дeпoпулaциja и прaжњeњe, прeвaсхoднo сeлa, oд нaс трaжи дa дeфинишeмo нoву стрaтeгиjу рeгиoнaлнoг рaзвoja. Нaш кључни прoблeм улaскa у Eврoпу и ниje питaњe, jeр ми ћeмo ући у ту униjу. Mлaди људи сa oвих прoстoрa сигурнo oдлaзe у Eврoпу и нaпуштajу нaс. Oви стaриjи ћe биoлoшки нeстaти“- кaзao je министaр.

Зaтo je, смaтрa Кркoбaбић, примaрни циљ држaвe Србиje дa пoнoвo “уђe у Србиjу“ и њeнe дeмoгрaфски дeвaстирaнe дeлoвe, сa циљeм дa сe ствoрe aдeквaтни услoви, кaкo би млaди видeли oвдe свojу пeрспeктиву и oстaли, a oни кojи су oтишли пoжeлeли дa сe врaтe.

Цео текст на сајту www.timocke.rs

ДЕМОГРАФИЈА: КОРЕНИ И ГЕНЕЗА

Борски округ: “Наша младост, туђа радост“ (8)

mladiБОРСКИ ОКРУГ-Да је миграције и емиграције одувек било на овим балканским просторима потврђује и песма  “Остајте овђе“, коју је Алекса Шантић написао још 1896. године: “Остајте овђе!…Сунце туђег неба, неће вас гријат кô што ово грије; грки су тамо залогаји хљеба, гђе свога нема и гђе брата није…“.

Актуелни миграциони талас у Србији, па самим тим и у Тимочкој Крајини, везује са за почетак деведесетих година прошлог века и траје још увек. Ако почетак одласка претежно младог становништва карактерише “бежање“ од ратних сукоба и галопирајуће инфлације, садашњи мотиви одласка становништва из пасивних и рубних крајева Србије превасходно су економске природе, бесперспективност, незапосленост, оскудни образовни профили…

Републички завод за статистику је још 2010. године сачинио студију “Природно кретање становништва републике Србије“, која статистички обрађује период од 1961. до 2010. године.

Цео текст на сајту www.timocke.rs

У ПОТРАЗИ ЗА БОЉИМ ОБРАЗОВАЊЕМ

“Наша младост-туђа радост“(1)

mladostОд почетка деведесетих па све до данас, као последица економске кризе и процеса транзиције, Борски округ, али и читаву Тимочку крајину, демографски празне стагнација па и пад привредног развоја, што за последицу има немогућност запошљавања младих и обезбеђивања стабилних услова живота, формирања породице и остајања у месту рођења.

Други кључни разлог је ригидан образовни систем са врло оскудним избором образовних профила на нивоу средњег образовања, који су најчешће у супротности са потребама привреде, визије даљег привредног правца развоја, али и исказаног интереса младих за избором неког другог профила образовања(медицински, фармацеутски, стоматолошки, ИТ техничар…

Цео текст на сајту  www.timocke.rs

 

Вакцина спречава рак грлића метерице

Srbija protiv RGM Logo-01Београд, 22. јануар 2017.године- Под слоганом „Вакцина спречава. Србија против рака грлића материце“ у Србији се од 22. до 28. јануара обележава Недеља превенције рака грлића материце. Основни циљ кампање, коју спроводи удружење грађана Родитељ, уз подршку Министарства здравља и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, јесте унапређење јавне свести о значају и могућностима превенције рака грлића материце имунизацијом. Прочитајте више