Категорија: Месне заједнице

Горњанци писали Вучићу

gornjane“Господине председниче Владе Републике Србије, молимо Вас да код Вашег наредног доласка у Бор… примите делегацију Савета наше месне заједнице. Верујемо да ћете разумети наше потребе и очајничку битку за преживљавање и жељу за осмехом на лицима и наше деце. Надамо се да уз Вашу помоћ можемо да направимо искорак из садашње ситуације и да ће се тако напустити занемаривање и превиђање наших потреба, моралних и материјалних, како траје у односу на нас много протеклих деценија“, каже се, поред осталог, у писму који је Савет месне заједнице борског села Горњане упутио Александру Вучићу. Прочитајте више

Манастириште: Како се Злотска река улила у “криву Дрину“

prasici_3216-jpg-nn-liceИако магистрални водовод којим се Бор снабдева пијаћом водом пролази управо кроз њихов атар, и иако се налазе на самом изворишту надомак Злотског кањона и Злотске реке, житељи Манастиришта, засеока села Злот, никада нису имали воду.  Након деценијских “обећења лудом радовања“, и то искључиво у самим предизборним кампањама, коначно су прошле године поверовали да је њиховоим мукама дошао крај. Али није. Прочитајте више

Манастириште: легализација “осушила“ чесме?

Упркос томе што је још априла прошле године завршена изградња локалног водовода у реону Манастириште, у селу Злот, свега седам од преко 30 домаћинстава данас има воду у својим домовима. Мештани Манастиришта су, како сами кажу, тек након изградње и пуштања у рад водовода обавештени да морају да плате таксу од око 50.000 динара и да се на водоводну мрежу не могу прикључити домаћинства која нису легализовала своје куће. Прочитајте више

Горући водени проблем

Dodata _152845У делу Његошеве улице на Новом Селишту, између зграда са бројевима 39, 41, 43, 45, 64 и 66, шахта која прима атмосферску воду, при већим падавинама није у стању да прихвати надошлу воду. Ту се сливају воде из улице Омладинских бригада, а које долазе из виших делова овог насеља. Прочитајте више

Укинута ванредна ситуација

DSC_0026Живорад Петровић, председник општине Бор, изјавио је да је ванредна ситуација која је јуче била уведена у четири борска села: Лука, Танда, Горњане и Бучје, данас укинута, након што су оспособљени сви путни правци и проходни за саобраћај. Прочитајте више

Сви смо једном селом прошли

Зашто је село од града далеко? (13)

 

 Све више кућа без домаћина и крова

Све више кућа без домаћина и крова

Зашто је село од града далеко? Због  просечне километраже и удаљености од града свакако не. Због лоше путне мреже, инфраструктуре и осталих садржаја потребних за нормалан живот као у урбаним срединама, каква је Бор, село далеко заостаје за градом. Прочитајте више

Следеће године изградња водовода у Горњану

Зашто је село од града далеко? (7)

Живорад Петровић обилази радове на обнови фасаде ОШ "Петар Радовановић" у Злоту

Живорад Петровић обилази радове на обнови фасаде ОШ „Петар Радовановић“ у Злоту

Живорад Петровић, председник општине Бор нагласио је да је у претходном периоду на сређивању путева, школа сеоских и градских, домова културе, амбуланти,  изградњи водовода, и осталим пословима,  уложено  више од 250 милиона динара. Приоритет је био решавање водоснабдевања у борским селима, и успешно је завршена изградња четири водовода у : Луки, злотском рејону Манастириште, Шарбановцу и Метовници Тимок.

– Пуно смо радили на решавању проблема водоснабдевања у борским селима јер је непојмљиво да у 21. веку, људи немају пијаћу воду. Идуће године почећемо изградњу водовода у селу Горњане, за шта је неопходно око 50 милиона динара.  Остаје нам да решимо и водоснабдевање у Бучју, где проблем представља велики број дивљих прикључака. Средићемо пут Горњане – Рудна глава, спајамо ту деоницу,  што је велика предност за све мештане овог борског села. Завршена је и реконструкција новог Злотског пута, који је пресвучен новим асфалтом, што је инвестиција од 50 милиона динара. Мештани рејона Манастириште у највећем борском селу Злот, добили су после 26 година пијаћу воду. За те радове  локална самоуправа је издвојила осам милиона динара – казао је Петровић.

Пуштање у рад водовода у Манастиришту

Пуштање у рад водовода у Манастиришту

Први човек борске Општине истиче да је у плану  и оснивање задруге, која има за циљ да помогне пољопривредницима.

– Морамо да оформимо тим који се разуме у задругарство. Сада смо издвојили 20 милиона за развој пољопривреде, све у циљу запошљавања. Задруга би требала да одигра двоструку улогу. Са једне стране би пружила помоћ пољопривредницима у набавци неопходне опреме и репроматеријала по најнижој цени на тржишту а са друге стране да се обезбеди откуп готових производа. То није нимало лак посао али желимо озбиљно да отпочнемо ту причу. Руси су били заинтересовани да све пољопривредне производе откупе, да се направи хладњача и да се производи пласирају у иностранство – додаје наш саговорник.

Петровић додаје да су мештани околних села као горући проблем издвојили недостатак и лоше одржавање гробних места. Он са друге стране, сматра  да је највећи проблем што нема иновација за сеоске послове.

Разговор о кључним проблемима села Брестовац

Разговор о кључним проблемима села Брестовац

-У готово свим селима мештани су тражили да Јавно комунално предузеће “3. октобар” почне одржавање гробних места. Сложио сам се али и нагласио да ће у том случају плаћати одржавање, како се то већ ради на Новом гробљу у Бору, на шта су они имали примедбе да се  на тај начин никада није радило по селима. У једном борском селу су мештани тражили да дођу радници “3. октобра” и да косе испред њиховог дворишта, што је нечувено. Као други проблем су игралишта, где у неким местима фале реквизити, или нису осветљена. Слажем се да све то треба средити, али је чињеница  да нема конкретних предлога  за унапређење производње пољопривредних производа, отварање млекаре, послова који доносе озбиљне и стабилне приходе. Спремни смо да помогнемо такав конкретан програм, који би био од великог значаја и за мештане и привредни развој борских села али нема идеја ни жеље да се отпочне неки посао. Када је реч о послу, сви би да се запосле у РТБ “Бор”, што је погрешно, јер села имају велики потенцијал али нема добрих идеја, односно као да сви беже од пољопривреде. Није увек новац проблем, јер новца има више него добрих идеја – каже Петровић.

Петровић тврди да развој села умногоме зависи од рада савета месних заједница.

-За сваки посао у борским селима, тражи се од Општине да то заврши. То је сулудо, јер локална самоуправа није у могућноти да све сама одради. У потпуности се заборавило  на некадашњи самодопринос. У селу се више ради ако су агилнији представници њихових савета месних заједница, који треба да се залажу за све проблеме са којима се сусрећу мештани – наводи Петровић.

Он наглашава да су у претходном периоду уређене просторије амбуланте у Метовници и Слатини, и другим селима, као и да досад није исказана потреба за отварањем Народне кухиње у селима борске општине.

Обилазак амбуланте у Метовници

Обилазак амбуланте у Метовници

– Предложио сам да се у Горњану, Бучју и другим селима где има потребе, у време када  лекар одлази крене и наше возило и да мештане после прегледа довеземо до града да у што краћем року обаве све специјалистичке прегледе, набаве лекове и да их потом вратимо кући, што би њима била велика помоћ. Јер, лекари одлазе и преглеђују пацијенте у селима,  али лекове које им доктор препише они не могу да набаве на лицу места, већ морају накнадно да долазе у град. Идеја је и да у већим селима, тамо где има могућности, буду стално присутни  болничари или медицинске сестре, који би у сваком тренутку били спремни да мештанима пруже помоћ уколико дође до повреда док лекар не дође до тог места –тврди Петровић.

Медијски пројекат “Зашто је село од града далеко” финансира се из буџета општине Бор.

Вишак земље-мањак идеја

Зашто је село од града далеко? (6)

Дубашница: Замире бачијање

Дубашница: Замире бачијање

Надлежни у локалној самоуправи истичу да постоје велике површине земљишта у борској општини, али је велики део неискоришћен. Примера ради, од 10 хиљада хектара пашњака неискоришћено је 90 одсто, јер се, кажу, и голим оком може видети да на њима нема стоке да пасе. Од 12 хиљада хектара ливада, не коси се минимум две трећине. Од 19 хиљада хектара њива, скоро четвртина се уопште не обрађује. То су већ јасни показатељи за неке потенцијале. Довољно би било на том земљишту посадити неко шумско дрвеће, па ће оно без икаквог великог труда и инвестиција да донесе неке приходе за 15-20 година.

Прочитајте више