Погледај Бор свој, анђеле!

DSC_0666Да ли је Србија држава са највећим просперитетом у Европи или је економска кула од карата коју ће јачи поветарац да уруши, или је истина негде између, нећете сазнати ни на Пинку, ни на Хепију, а, богами, ни на РТС-у. Питате ли се између два ћутања и сагињања главе шта се ово дешава и каква судбина чека вас, ваше потомке, ваш град и вашу државу?

Ма, нису битни ни избори у Београду ни надолазећи локални избори у Бору. Није битно ни ко је кога сменио у акционом локал-политичком трилеру “сјачи Курта, да узјаши Мурта“. Битно је где сте ви и ваша будућност у свему томе.

Избори ће доћи и проћи. Па поново долазити и одлазити. Само, РТБ “Бор“ ће само једном прећи из руке грађана Србије у руке приватног капитала. Под којим условима ће се то десити, шта ћемо сви ми, па и ви лично, имати од тог трансфера, може сада бити питање. Када неко у ваше име донесе одлуку, онда је доцкан. Онда можете да се вратите Пинку, Хепију и Информеру, јер правила игре биће закована на тараби.

По мени, питање свих питања и избор свих избора, па и предстојећим локалним у Бору, може бит само једно: Шта Бор и Борани добијају, а шта губе продајом РТБ-а “Бор“? Јер, не може нешто бити добро за Србију, за појединце, а да не буде добро и за Бор и за Боране. И обрнуто. Нема и никада није било “и јаре и паре“.

Сетите се свих еуфоричних политичких промоција препорода РТБ-а, Бора и целе Тимочке Крајине, некако увек у склопу изборних кампања, некако уз звуке добоша и у стварању галаме. Утишајте телевизоре у вашим главама, па као одрасли и одговорни људи још једном, или по први пут, пажљиво прочитајте изјаве човека коме сте, можда и са правом, дали апсолутно поверење за своју будућност, будућност ваше деце, Бора и Србије.

“Идем у Ригу 4. и имаћу најдужи билатерални састанак са кинеским премијером и молићу га, клечаћу на коленима (не буквално, али и суштински ако треба) да најпознатија кинеска компанија преузме РТБ “Бор“, јер ми ово више не можемо да издржимо”, рекао је на конфернецији за медије Александар Вучић. (30. октобар 2016, Б92)

“Вучић је изјавио да Србија има велики проблем са РТБ-ом  “Бор“, да Бор издржава Србија, и има проблема у руковођењу.“То ћемо морати да решимо у наредних шест месеци, такав је договор са ММФ“, рекао је Вучић.(19. новембар 2016,Танјуг)

Ни оптимистички- ни песимистички, али субјективно оцењујем да ме ове изјаве плаше, не чине спокојним, и не најављују срећан крај. Живот ме је научио да када молиш мораш мало, или мало више да се сагнеш, да о твојој судбини одлучује онај кога си молио, а посебно ме збуњује тврдња “да Србија има велики проблем са РТБ-ом  “Бор“, да Бор издржава Србија“?!

Генерације Борана су слушале како Бор има проблем са Србијом(и Југославијом), јер му све узима. Од почетка рударења у овим крајевима је Бор издржавао Србију, свака полуга злата у Народној банци Србије је борска! Када смо то од издржаваоца прешли у поданички положај издржаваног субјекта? Невероватно је да бар мени изгледа да смо баш за време владавине Вучића, бар по његовим гласно изговореним речима, били и једно и друго. Ваљда у дневно политчке сврхе и мени непознатог трајнијег интереса?! Зато ми и није јасно коме је потребно да грађане Србије плаши Бором?  Ми и даље, бар би тако требало, туђе нећемо а своје не дамо.

Зато није лоше да бар док иду, а баш иду, рекламе на Пинку, ослушнете шта се догађа у Крагујевцу, кроз коју голготу пролазе радници тамошње фабрике аутомобила. Запитајте се зашто су сви против њих, или бар не на њиховој страни: држава, влада, орбовићи…

Ред је да већ једном почнемо и да на не тако туђим и далеким грешкама и судбинам учимо.

“С обзиром да штрајкачи (Фијата) траже повећање бруто плате са 38.000 на 45.000 динара, то значи да је њихова бруто сатница, уз стандардну 40-сатну радну недељу, свега 2,25 долара. Од земаља великих произвођача аутомобила само Индија и можда нека фабрика у Мексику плаћа раднике мање него Фијат у Kрагујевцу.

Према истраживању Волстрит журнала, у 2015. години Индија је била далеко најјефтинија дестинација са сатницом од 1,09 долара. Аутокомпаније су плаћале раднике у Мексику од један до три долара на сат, док су плате ауторадника у Бразилу или Kини недостижне за нас. Сатница радника у Бразилу износила је око шест долара, а у Kини нешто више од пет долара на сат. Ако занемаримо ове далеке дестинације и погледамо источноевропско окружење, српски ауторадници су далеко најјефтинији.

Претходних годину, две велики број фабрика аутомобила у Источној Европи се суочавао са штрајковима и захтевима за повећања плата. Тако су Мађари у Аудијевој фабрици почетком године изборили повећање бруто плате са 900 на 1.000 долара, што је раст сатнице са 5,6 на око шест долара. У Чешкој рецимо Шкода плаћа раднике 9,85 долара по сату, док најбоље стоје Словаци који на пример у Фолксвагеној фабрици зарађују сатницу од 12,5 долара, пет пута више него Kрагујевчани. Чак су и у Пољској која нам је можда и најближа по зарадама, плате скоро три пута веће него у Србији.“( Данас,16. 07. 2017.)

Љубиша Маринковић

П.С.

“…је ли ово једна цура?

богме јес то једна цура!

јесу л ово два пандура?

богме јесу два пандура!

једна цура, два пандура

ође мора доћ цензура!

(Рамбо Амадеус: Фала ти мајко)

                                                                И дулићи…

DSC_0714

                                                            И орбовићи..

????????????????????????????????????

                                                                        И зечевићи…                                                                                                                                     

 

 

 

 

DSC_0590

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Real Time Analytics