Падај сило и неправдо

“Тачно је да сам поднео оставку на функцију председника Општине Бор. Ускоро ћу јавност детаљно упознати са свим чињеницама због којих сам се одлучио на тај корак. Верујем да након тога многима, у најмању руку, неће бити пријатно.“(Живорад Петровић, председник Општине Бор, (30.06.2017. године)

“На мене је у последње време вршен страшан притисак да поднесем оставку… Написаћу једно отворено писмо свим медијским кућама. Написаћу отворено писмо и Вучићу. О чему се овде ради? Овде се ради о превари… Морате да знате да то мора једног дана да изађе на видело. Не може више тако да се лаже…“ (Душам Марковић, председник СО Бор,29.12.2015.)

Не, нисам ни у себи ни гласно повикао: Браво, Дуле, мајсторе, као што ми ни сада не пада на памет да кажем: Браво, Жико, мајсторе. Нити је Дуле ишта доставио медијима, нити ће Жика ишта обелоданити. Зашто? Па и у филмовима полиција упозорава актере да све што кажу може бити коришћено и против њих. А ту дођемо и до Марфијевог закона.

Живот је чудо, а свако чудо за три дана, каже паметан народ. Зато и посету Бору министра полиције Небојше Стефановића од пре пар дана, и поред званичног пост фестум саопштења Полицијске управе(ПУ) у Бору, тумачим сасвим другачије. Неша је, као незванични координатор напредњака за ове просторе, који је ту партијску функцију наследио од Братислава Гашића, у Бор донео “златан гајтан“. Незванично је у ПУ пристигло и метар и по документације о, наводно, разним кривичним делима и злоупотребама, али на оваквим врућинама поштеном свету се свашта привиђа и причује. У тужилаштву вероватно уредно ради клима уређај, па ће се ствар како је и ред оладити. А по потреби и замрзнути.

Али, ове појаве недвосмислено указују на карактер власти. И ове и оне и оних. Власт квари људе. Какав је таленат био Небојша Виденовић када су га привели к власти. А како је касније смењен чистом трговином и натуралном разменом гласова за привилегије. Исту песму “певају“ и горе цитирани. И њих је покварила власт. Спрема ли се то власт да поквари и наредног председника, или је време да почну да бирају већ покварене?! Јер, поштених је мало, а ових других колико хоћеш. Довољно је да кажеш “прелетач“ и народ зна о коме и о чему се ради. А одборници само чекају да неко повиче: Ко је за? То су одборници-дизачи руку, и ништа више.

Не, не могу и нећу да не поменем улогу и огромне заслуге општинске биркоратије за карактер мандата свих председника. Не знам има ли то икакве везе са својевременом прашином која се подигла након изјаве једног од виђенијих напредњака који је на партијском скупу, наводно, запитао знају ли појединци шта се мења када не ради “јавна кућа“.

Грађанима мало значи ко је председник. Већина и не зна ко је председник. Грађани памте добра и лоша искуства која доживљавају када дођу у зграду локалне самоуправе да остваре неко своје право.

Зато вам поново “подмећем“ шему структуре локалне самоуправе. Пратите стрелице. Грађани бирају скупштину, скупштина бира председника и општинско веће, општинско веће је извршни орган који врши надзор над радом Општинске управе, која има начелника, и управе за поједине делатности, које су ту једино да пружају услуге грађанима. Чиме и киме онда грађани примарно могу да буду незадовољни? Где може да кочи, где да шкрипи?

Политичари су  “стручњаци опште праксе“. А општинска управа је, сходно Закону о локалној самоуправи, ту да, поштујући законе, указује упозорава и опомиње изабрана лица да су у обавези да све раде по прописаним нормама. У интересу грађана. А то није тако. Видело се, види се и, нажалост, видеће се. Очито је да је “коза чувала купус“ чим се помиње толики “прљав веш“.

Парадигма свега што сам навео, а што је само моје виђење ствари, је догађај с почетка владавине Живорада Петровића. Наиме, поред свих његових изјава о уоченој огромној корупцији и нечијим “лепљивим прстима“, Петровић је мени лино учинио доступном табелу незаконитог повечања зарада радника локалне биркоратије, која је била у супротности са одлуком Владе РС и некаквим меморандумом, али и писану изјаву неких одговорних начелница да их је на незаконито повећање плата наговорио претходни председник.

Зато на време отварам дилему и питам се: на шта ли је све овај-бивши председник наговарао “сироте мале хрчке“?

То можемо сазнати само ако у Бор под хитно дође неко из Државне ревизорске иституције. Дође пре него што покваре наредног председника.

Љубиша Маринковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Real Time Analytics