Живорад Петровић, “чувар прљавог веша“?

Започета много пре него инаугурација у Београду, инаУГУРАЦИЈА у Бору се наставила тамо где је стала. Пуцање из празних пушака се наставља-за сада?! И једна и друга страна, у сукобу без народа, прете изношењем “прљавог веша“. Значи има “прљавог веша“! Изгледа да чобанима реализација мисије “и вук сит и овце на броју“ постаје “Mission: Impossible“.

Након што је Живорад Петровић, председник Општине Бор, по наводима неких медија, изјавио(парафразирам) да ће уколико се не одустане од захтева за његовом сменом изнети “прљав веш“, чини се да постоји оправдан интерес јавности, органа гоњења и самог политичког врха странке, чији чланови носе “прљаве гаће“, да до тога и дође. То сада, по мени, постаје јавни интерес, а не тек предмет голе трговине.

Разумео бих да од 25 потписника захтева за смену Петровића, након ове опаке претње Петровића, њих три-четири ретерирају, јер и “врапци на грани знају“, како рече један одборник, да има појединаца које од “руке правде“ чува само чланство у партији која је и док је на власти. Тако код нас функционише правда. Али, да сам ја један од преосталих 20-ак одборника, потписника захтева, тек сада не бих одустао, јер бих тиме признао да сам заплашен и да сам сврстан у “прљав веш“. Рекао бих: Позивам тужилаштво и полицију да позову Петровића и приупитају га, под пуном кривичном и материјалном одговорношћу,ко, када, како и зашто је чинио то и то, односно где је тај “прљав веш“?

У мафијашком стилу се одапињу запаљиве стреле и долива уље на ватру. Неколико потписника захтева за смену, незванично, процењују да је Петровић “на..бао тек када буде смењен“, Петровићева изјава, пак, као да има призвук претње сажете у: Ако ја “паднем“, још ће вас “попадати“.

Негде у ово време прошле године( или оне пре) у СО Бор се водила бурна расправа уз констатције да “Топлана“ и “Водовод“ имају огромне дугове, да од 100 литара пијаће воде тек 30-40 дође до потрошача, а да остатак “попије земља“. Признало се да нема решања за “Топлану“, која “гута“ све врсте угља, по свим ценама, гранулацијама и калоријама. И у случају “Топлане“ је Петровић признао да тек неких 30 одсто енергије допре до наших станова, а да 70 одсто, напросто, изгори и оде у ваздух. Претворено у новац грађана, то, онда, значи да од око 600 милиона динара, колико је Петровић устврдио да годишње износи набавка угља, 180 “огреје“ грађане, а 420 “испари“ у ваздух?!

Знам неколико Борана који знају како да се ефикасно реши и проблем губитка воде у мрежи и проблем са грејањем, угљем, котловима.., али ме неспокојним учинило реторичко питање једног од њих: Мислиш ли да они уопште желе да реше те “проблеме“?

И ту се поново враћам на “прљав веш“. Изгледа да ће још дуго неко у власти носити уср..е гаће, само да остане уз народну “касицу прасицу“. А то, признаћете, није хигијенски. И гаће, као и власт, народ има потребу да мења. Није добро, никако није добро, да нам власт мења полиција и тужилаштво. Свако сам треба да опере свој “прљав веш“.

Љубиша Маринковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Real Time Analytics