Има ли Бор Шицера?

Kolumna 425Да ли је могуће да је немогуће? Од толико блага и добара под капом небеском човек да изабере само новац? Само личну корист? Поквари вам се ауто на путу и док ви одете по мајстора неко вам све очерупа. Остане само празна шкољка. Исто се догађа и са „државама поред пута’’, „градовима поред пута’’, „јавим предузећима и установама поред пута’’. Наиђу тако скакавци и све опустоше.

Питаш, људи, шта је ово, ко је све ово покрао, опустошио, однео? А они кажу: „Они пре нас’’. И тако као у оном филму-серији „Салаш у малом риту’’- све је Брдарево. А Брдар, нажалост,одавно умро. И Шицер их је врло брзо провалио да лажу, па их све похапсио. После су се Шицера плашила и деца. Хоће ли неко већ једном да ископа велику рупу и у њу викне: „Бирократски цар је го’’. До мрвица истине народ дође када се интересне политичке групе посвађају око поделе плена, када неко падне са власти, када се на било који начин полупају лончићи и неко реши да се исплаче народу на раме. А све до тада сложна браћа бахате се и уживају у плодовима власти.

Ту пре две-три деценије у једном борском, државном- јашта, предузећу директор мало по мало па магационеру нареди да у његов кабинет донесе две-три кожне јакне за неке „пословне партнере’’. На сваке две-три и магационер узме по једну јакну за своју голу и босу фамилију. И тако док се магацин није испразнио. Где су јакне, пита директор магационера? Ту су јакне, каже магационер директору. Али ја сам узео само100?! Јеси, каже магационер, али си потписао за 150. „Рука руку мије’’ је одавно народ изрекао као опис односа међу интереслијама.

Ово може бити увод за било коју причу, а мени је послужио као увод у причу о извештају Апотекарских установа „Бор’’, а скоро да је то могао бити и било који други финансијски извештај. Скоро.

На протеклој седници је један одборник (један) у цирка пар минута разобличио царство свих одборника. Прво, нико, очигледно, и не чита све те извештаје о раду, не чита ни планове о раду, не отвара материјал који му службе доставе, а диже обе руке и гласа, гласа, гласа. Неко по партијској линији, неко из чистог незнања. А, није срамота питати, срамота је крити се иза свога незнања.

Штета може бити велика. Скакаваца је на свим странама. Народне паре су лаки незаштићен плен. А одборници, очито, слабашни и непоуздани чувари. Врбов клин су и чланови управног одбора, или ту има нешто треће. Велики се новци обрћу на лековима. Народ сасвим балдисао. Оболео од ратова у мировима и мировима у ратовима. Пензионери целе панзије троше на лекове. За храну ако остане. Хране се кркадонима, пливадонима и хипохондронима.

Питање је, што стручне службе, ако се већ тако зову, не проуче све те извештаје и сугеришу одборницима, као стручњацима опште праксе, како уопште смеју да гласају. Ако нешто није у складу са законом, онда гласања нема. То је већ сам закон изгласао.

Ни ја нисам никакав стручњак, али сам, када ме извештај заинтересовао, узео да га прелистам. Прелиминарном анализом установио сам да је дебео-подгојен. Међу страницама и страницама некаквих копираних докумената, дозвола, потврда, табела…уденуте странице које када издвојите на посебну страну јасније делују. Види стварно, па лекови су куповани без јавне набавке?! Пoгледај, молим те, колико запослених?! Па овде се не види где је отишао профит. А где су паре од разних „зелених кафа’’ и осталих препарата који су потиснули лекове са полица апотека?!

Људи, нећу ово да гледам, хоћу да гледам светско првенство. Ово је посао за буџетског инспектора, за полицију, тужилаштво и суд. За све који плате примају од пореских обвезника, под условом да не штрајкују. Можда су и овог пута све то учинили „они пре њих’’,или они пре њих…али, Брдарево не може бити баш све.

Сећате се, Брдар је умро.

Љубиша Маринковић

Напомена: Ова колумна објављена 17.06.2014. године у “Борском проблему“, број 425.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Real Time Analytics