Ненад Чоловић:Неопходна подршка коридору-Исток

О стратешком значају мултимодалног коридора- Исток, који у свом идејном решењу обухвата друмски, железнички и речни саобраћај и директно спаја државе Балкана са западном Европом и Блиским истоком, о његовој економској социјалној, еколошкој и демографској важности за наш регион и целу Источну Србију  интезивно се говори још од 2006. Године, када се по први пут у јавност изашло са идејним решењем.

Тај путни правац би требало да преко коридора 10 повеже Пожаревац и гранични прелаз Мокрање, код Неготина и пролазио  би кроз или непосредно поред Смедерева, Смедеревске Паланке, Великог Градишта, Велике Плане, Голупца, Малог Црнића, Кучева, Мајданпека, Петровца на Млави, Жагубице, Бора, Зајечара, Кладова и Неготина, као део европског коридора Југ који би у будућности требало да споји Португалију и Црно море. Дужина трасе ауто-пута од Пожаревца до границе са Бугарском износио би 138 километара.Nenad-Colovic-autor-projekta-koridora-Istok

-Крајем 2015. године је на састанку у кабинету премијера Србије Александра Вучића, у присуству начелника три округа: Браничевског, Борског и Зајечарског, коме су присиствовали и сви председници општина и градова који припадају овим окрузима, је договорено да средства за израду претходне студије оправданости и генералног пројекта за коридор-Исток буду обезбеђена сукцесивно већ од 2016. године. То значи да је држава Србија у пуном капацитету стала иза овог пројекта, што је у више наврата у својим изјавама потврдила и  Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре-каже за “Борски проблем“ Ненад Чоловић, аутор и иницијатор пројекта Мултимоделарног саобраћајног коридора-Исток(Црноморски коридор).

Михајловићева је Ненаду Чоловићу још 25.02.2015. године упутила допис у коме се, поред осталог, каже:

“Побољшање транспортне инфраструктуре Коридора 10 са припадајућим крацима, Коридор 11. (Е-763), као и оспособљавање пловидбе Коридором 7, односно Дунавом, приоритети су Владе Републике  Србије, који су прецизније одређени развојним Мастер планом Србије. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре увиђа убрзану изградњу коридора у региону. Самим тим, предвиђена је израда нове Стратегије за период 2015-2025. С обзиром да је ово министарство препознало значај Мултимодалног саобраћајног коридора-Исток, поменути коридор ћe бити укључен у стратешки инфраструктурни оквир Републике Србије“.137653527556efc1b352777766198880_w640

-Сведоци смо да се са завршетком модерне путне инфраструктуре у Србији касни, али да се на њој ипак интезивно ради. На интезивирање одређених пројеката доста утиче и исказана заинтересованост и истрајност локалних заједница за које су ти пројекти од животне важности. И док, примера ради, сви начелници округа и сви председници општина, кроз које пролази коридор 11, који има трасу: Обреновц-Уб-Лајковац-Прељина-Лучани-Пожега-Бољари, максимално медијски и својим личним анагажовањем популаришу и потстичу завршетак модернизације тог путног правца, челници округа, градова и општина кроз које ће проћи коридор-Исток, уз часне изузетке, то не раде. Не ради ни већина медија-тврди Чоловић.

У студији “Мултимодални саобраћајни коридор-Исток“, поред осталог пише:

“Стратешки значај израде коридора Исток огледа се у развоју економије Источне Србије, Борског и Браничевског округа, Зајечара и Смедерева, изједначавању централних и периферних региона, заштити животне средине. Kоридор Исток поред израде ауто пута од Пожаревца до Мокрања укључио би и реконструкцију железничке пруге и повећање осовинског оптерећења са 16 на 22 тоне као и изградњу неколико пристаништа на Дунаву. Kоридор Исток чини траса ауто пута која иде од Пожаревца преко Kучева, Мајданпека, Бора, Неготина до граничног прелаза Мокрање и преко моста на Kалафату чини део Паневропске релације која би повезала Португалију и Црно море.“

“Деоница од Пожаревца до граничног прелаза Мокрање износила би 138 километара и пролазила би поред поменутих градова што би се уклопило у најновију Европску стратегију развоја до 2030. године која препоручује да удаљеност насељених места од ауто путева не би требало да буде већа од 20 до 30 км. Цена изградње трасе са четири тунела била би битно умањена коришћењем јаловине из Бора и Мајданпека и остатака пепела из Смедерева и Kостолца.“

Регионални значај:

“У завршнам документу TEN-T-DAYS, Талин, Естонија, октобар 2013, децидирано је наведено: „Caoбpaћаj је темељ читаве европске економије. У стратешким документима развоја caoбраћaja ЕУ дефинисан је циљ да у најскоријој будућности сви градови у Европи буду удаљени до 30 минута вожње од најближеr ауто-пута. Опште је познато да су саобраћајни коридори развојне осовине које доводе до линеарног ширења привредно радних зона уз инфраструктурне, а посебно мултимоделарне саобрaћајне коридоре какав је МСК-Исток. Овај коридор је ээови фундамент економскоr, социалноr, демографског и еколошког развоја читавог региона Источне Србије који је у свим наведеним аспектима данас потпуно девастиран (између два пописа 2001. и 2011. Тимочка крајина је изгубила 1 5% становништва; Мајданпек је изгубио 25% становништва; у Бору, граду од 38. 000 становника, више од 6. 000 је незапослено).“

Локални значај:

“Као нови темељ локалног развоја и опоравка rрадова и општина Пожаревац, Смедерево, Смедеревска Паланка, Велико Градиште, Велика Плана, Голубац, Мало Црниће, Кучево, Мајданпек, Петровац на Млави, Жагубица, Бор, Зајечар, Кладово и Неготин. Реализација МСК-Исток је неупоредива полуга развоја и опоравка свих наведених градова и општина у читавом низу привредних активности и њихових последица: Саме експроприације земљишта за МСК-Исток; градње и експлоататције коридора (возарине, путарине и др.) и њихових пратећих садржаја (пумпе, хотели, мотели, ауто-сервиси, луке, пристаништа, марине, робни центри, ранжирне станице и др.); директних страних инвестиција уз коридор; данас се у Србији више од 80% свих страних инвестиција налази на раздаљини до 30km од Коридора 10); запошљавање незaпослених и запошљавање незапослених кроз преквалификацију; развоја туризма (дунавски, планински, спелеолошки,,_ бањски, сеоски, вински, археолошки и др.); пораста цена свих некретнина на економском простору МСК-Исток, енормног оснажења протока робе и путника а тиме и сектора услуга; повећања конкурентности производа из овог региона на много ширем тржишту збоr економичнијих, лакших и бржих транспорта; неупоредиво брже и лакше „дневне миграције становника-кућа/посао/кућа“ и могућност запошљавања незапослених у много ширем окружењу него што је то данас, дакле у бројним градовима региона Североисточне Србије; регулисања бујичних водотокова у простору коридора; еколошки допринос коришћења шљаке, згуре, јаловине и електрофилтерскоr пепела у изградњи ауто-пута; постављање електронско-оптичких и других линијских инфраструктурних инстација током градње МСК-Исток и др.

Са МСК-Исток овај регион Источне Србије од саобраћајног, економског, социјалног, еколошког и демографеког „слепог црева“ Србије постаје саобраћајно чвориште Југоисточне Европе и Балкана које са свих страна окружују стратетчки Европски коридори Дунав-Рајна, Оријент-Источни Медитеран и Коридор 10, а све их, преко ове територије Источне Србије повезује МСК-Исток.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Real Time Analytics