Нова топионица-„Скадар на Бојани’’

Одлука о прихватању предлога канадске пројектантске компаније SNC lavalin, која је, у избору између две аустралијске технологије фирми  „Ajsa-smelt“ и „Au-smelt“ и једне финске „Outo-kumpu“ за нову борску топионицу бакра препоручила аутогену флеш технологију финске компаније, као најбољу, тотално је погрешна, имајући у виду комплетна сагледавања, минеролошка, инфраструктурна и капацитативне ресурсе Басена- рекао је за ’’Борски проблем’’  др Миле Бугарин, заменик директора борског Института за рударство и металургију.

-Технологија финске компаније јесте савремена, али она апсолутно не одговара постојећим капацитетима борског гиганта. „Outo-kumpova“ опрема  заснована је на годишњу прераду бакра са капацитетом од минимум 500 хиљада тона концентрата, са садржајем бакра у концентрату више од 21 одсто. Ми у максимално-реалним условима рада борског комбината бакра овај темпо не можемо испратити – наглашава др Бугарин.

Он је такође истакао да је неопходно за производњу од око 50 хиљада тона катодног бакра годишње уложити у борске и мајданпечке руднике око 250 милиона еура, не убрајајући у тај процес флотацијска јаловишта, за чију изградњу је, како је др Бугарин објаснио, неопходно издвојити додатна новчана средства која су више десетина  милиона евра. То би уједно значило да у модернизацију рудника и изградњу нових флотацијских јаловишта треба уложити преко 350 милиона евра  за годишни капацитет од око 50 хиљада тона катодног бакра, за наредних 15 – 20 година.

– Поставља се логично питање, одакле борској рударској компанији преко 350 милиона  евра,  које је неопходно уложити у модернизацију  површинских копова  Јужни Ревир у Мајданпеку  и В. Kривељу у Бору и у застареле агрегате у флотацијама оба рудника, као  и додатних 110 милиона евра за изградњу нове топионице за прераду бакарног концентрата и пратеће инфраструктуре? Чињеница је да се и поред оволиких улагања тек након пет година од  улагања у руднике и изградњу нове топионице може доћи до производње од око 50 хиљада тона катодног  бакра. На основу анализа стручњака са борског Института за рударство и металургију, закључак је само један, а то је да борски комбинат реално не може произвести годишње више од 250 хиљада тона концентрата из сопствених сировина са назначеним улагањима у континуитету за наредних 15-20 година уз назначено улагање. У адекватно оспособљавање комплетне инфраструктуре борских рудника и нових флотацијских јаловишта неопходно је инвестирати 350 милиона евра не би ли у периоду од наредних четири до пет година производња дала резултате од 250 хиљада тона концентрата са садржајем бакра у концентрату од око 21 одсто. То уједно подразумева реконструкцију и набавку нове опреме на откопавању руде, прераде и повећања капацитета  концентрата у флотацијама, као и примена нове технологије одлагања флотацијских  јаловишта – прецизирао је  др Бугарин.

Др Бугарин је такође нагласио да стручњаци Института у потпуности подржавају идеју о изградњи нове топионице, али да се најпре морају сагледати капацитативне могућности производње квалитетног концентрата из рудника борског басена, па тек онда приступити одабиру избора нове технологије топљења концентрата.

– Мишљења сам  да је изгубљено време више од годину дана  око избора  технологије и да се треба вратити стручним институцијама из земље Србије које добро знају да изаберу технологију. Мислим да су времена „деведесетих година“  прошлог века прошлост, када је РТБ направио бројне ненадокнадиве грешке у стратешком развоју рудника – упозорава др Бугарин и додаје:

Искрено се надам да се нова топионица неће градити на примеру „outo-kumpove“ технологије, која је, наглашавам, квалитетна и савремена технологија, која припада другој генерацији по старости, али није адекватна за потребе борског комбината бакра, јер капацитативно не одговара нашим реалним ресурсима које можемо да откопавамо. Уколико се изгради топионица „Outo-kumpove“ технологије то ће бити „Скадар на Бојани“ који неће никад радити у континуитету. Мислимо да најпре треба обезбедити финансијска средства и уложити их у опремање борских рудника са новијом опремом за копове, флотацију, јаловишта, па тек након тога приступити одабиру технологије топљења која ће бити адекватна са условима квалитета и квантитета концентрата из РТБ-овских рудника. Према оцени наших стручњака у условима  прераде домаћих концентрата, најбоље је  размишљати у избору технологије аустралијске компаније „Ajsa- smelt“, то је технологија треће генерације ( најсавременије) и прилагодљива је реалним производним будућим капацитетима прераде концентрата из лежишта борског басена уколико за то економске рачунице покажу оправданост.

Очит пример

Технологију финске компаније „Outo-kumpu“ је применила бугарска топионица „Пирдоп“ пре више година.

– У времену социјализма,“ бугарска топионица“ у  Пирдопу није успела ни у једном тренутку да пропрати темпо производње опремом финске компаније, јер она захтева прераду од 600 до милион тона концентрата. Бугари никада нису успели да обезбеде тај концентрат. Након што је опрему купио шири конзорцијум у који се убраја и Белгија и Kанада…. , и тада чињенице указују да за 10 година нису прелазили више од 700 хиљада тона концентрата, недостаје им још увек 30 одсто за попуну  расположивог капацитета. Ова технологија је у сваком случају савремена, али је капацитативно треба попунити – категоричан је Бугарин.

Напомена: текст је објављен 24.11.2009. године у “Борском проблему“

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Real Time Analytics