Архива за: децембар 2015

Шизофренија, други део

Фељтон: Психички поремећаји (4)

Adolf_Wölfli_General_view_of_the_island_Neveranger,_1911Прошлога пута започели смо причу о шизофренији, једном мистериозном и комплексном психичком поремећају за којег, у конвенционалном смислу, и даље нема лека. Говорили смо о неким симптомима и карактеристикама ове тегобе, а на овом месту ћемо поменути још неке специфичности, као што су фактори који утичу на јављање и неке од теорија шизофреније као психолошког поремећаја. Прочитајте више

Жабокречина

Црно-бело у колору

KOLUMNA 502Елеонора Рузвелт: “Велики умови коментаришу идеје, осредњи умови догађаје, а мали умови друге људе.“ Млађани Борис Малгурски, који у свом тексту наведе и овај цитат, и кога један београдски штампани медиј назва ’’српским Мајклом Муром“, ме стави пред велику дилему: да ли да искрено признам да повремено гледам “Великог брата“, да се помирим са истином да волим да коментаришем друге људе, или да се приклоним маси по дефиницији Добрице Ћосића ,с краја текста, и слажем себе да сам било какав ум.

У таквом расположењу читао сам ових дана многа образложења новог програма Демократске странке с којим она има намеру да изађе пред ово и овакво српско бирачко тело. Читао сам њихове програме и раније, многе верзије, читао сам програме и леве и десне стране политичке сцене. И сви су идеални. У свима је народ у центру пажње. Разликују се тек у нагињању западу или истоку. Толике странке, толики програми, и ниједан се никада ни фртаљ није спровео у праксу. Чим дођу на власт окрену неки други лист, изваде неки други програм. Нађите ми где у програму СПС-а пише: рат, беда, ембарго, понижење, пљачка народа кроз галопирајућу инфлацију…Где у програму СНС-а или СРС-а стоје европске интеграције, нормализација односа са Косовом.., ту до пре пар година. Шта је спречавало ДС да спроведе свој програм док је био на власти?

Зато још једном морам да цитирам Елеонору Рузвелт:“Није фер тражити од других да ураде нешто на шта ви нисте спремни.”

Зато и мислим да демократе много греше када народу у Србији уз овакав програм нуде и Наташу Вучковић, као лидера, као тумача и креатора будућности те, за сада, њихове Србије. Жена има завидно образовање, шарену биографију и нема харизму. Не делује ми уверљиво, надмена је и чак препотентна у својим наступима. Стичем утисак да је њој довољно што она савршено разуме тај програм и да је то то. Народ би слушајући Наташу требао интелектуално да се напне, напрегне и загреје столицу не би ли проникао у сву ту памет и самодовољност. А неће. Неће више све и да му власт силом нуди 1.000 евра, шведски стандард, руске ракете да гађа Рим, Берлин и Лондон..Па и Вучић је схватио да народ неће, па је одлучио да сам крене у реформе- без народа. Како је такво солирање попут роњења на дах, само је питање времена када ће да изрони. А када изрони ред је да схвати да сви око њега пливају леђно, јер “далеко је Америка“.

Но, можда је овај демократски програм и добар. Можда је он и прављен за кућну употребу, за победу у месној заједници, неколико улица или неком савету станара. А, ко у чуда не верује тај чуда и не ствара. Ако је овај програм пројекција за прелазак цензуса онда може бити. За више, за масовније, тешко. Није ми познато кога је програм довео у Србији на власт. Познато ми је да ко год се у Србији докопа влати тешко са ње силази. Док га страни моћници, чији је по правилу послушник, не смене. Вероватно је жалосно, али је вероватно  баш тако. Питајте стране амбасадоре ко када од наших политичара слави славу.

Од прошлог програма демократа, у Тадићево време, запамтио сам само то да за њих треба да гласамо јер ако ови други дођу на власт изазваће међународни сукоб и рат. Садашња власт дрпа од плата и пензија и сваки дан понавља да нас чува од жутих лопова, тајкуна и криминалаца.

Лично не бих имао ништа против да на чело Србије дође жена, да нас женска рука води у светлију будућност. Плаше ме жене које стоје иза “успешних мушкараца“, ништа мање мушкарци иза којих стоје други мушкарци са женским хормонима.

И још једном госпођа Рузвелт, која је била умна и јака сама за себе:“Жена је попут врећице чаја. Не можете да кажете колико је јака док је не ставите у врелу воду.”

Прича о жаби у врелој води нема везе са овом причом.

„Ми лажемо да бисмо обманули себе, да утешимо другога; лажемо из самилости, лажемо из стида, да охрабримо, да сакријемо своју беду, лажемо због поштења. Лажемо због слободе. Лаж је вид српског патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. Лаж је српски државни интерес. Лаж је у самом бићу Србина. У овој земљи свака лаж на крају постаје истина.Србе је толико пута у историји спашавала лаж…“( Добрица Ћосић, „отац српске нације“)

Љубиша Маринковић

Васпитни налог за малолетне почионице кривичних дела

Бор је један од ретких градова у Србији где је однедавно уведен васпитни налог за малолетне починиоце кривичних дела. По речима Мирјане Митровић, директорице овдашњег Центра за социјални рад, циљ је да се кроз друштвено користан рад  и хуманитарне активности код малолетника изазову промене у понашању, како не би понављали сличне ситуације. Прочитајте више

Усамљеност и социјална изолација

Зашто је село од града далеко? (10)

Житељ Горњана у сеоској амбуланти (архива ''Борског проблема'', 2011.)

Житељ Горњана у сеоској амбуланти (архива “Борског проблема“, 2011.)

И док млади у великом броју мигрирају у потрази за бољим животом и послом, старији житељи села остају све усамљенији, без непосредне помоћи, адекватне здравствене и социјалне помоћи. Бор нема јединствену базу података из које се може јасно видети реално стање у овој области, па самим тим не постоје јасне и координиране мере које би бар ублажиле постојећи тежак положај старих на селу. Прочитајте више

Вучићева бремена

Црно-бело у колору

Вест да је локална власт у Шапцу позвала своје суграђане да се у анкети изјасне шта желе да њиховим новцем раде и граде у граду није се нашла на насловним странама водећих медија-није одјекнула. Статистички гледано,та информација је статистичка грешка у информативном смислу. Далеко је испод цензуса информација о разним риалити програмима, “рушењу“ Вучића и великим успесима реформатора. И даље живимо у времену када живот иде на једну страну, а фикција о њемо на другу. Прочитајте више

Млади не виде перспективу на селу

Зашто је село од града далеко? (9)

За разлику од других делова Србије, где преовладавају равничарски предели, и где су обрадиве парцеле великих површина чак и до 20 ха, територија општине Бор је такве конфигурације да преовладавају брдовити терени. Веома је мали број младих који се активно баве пољопривредном производњом у смислу да им је она основно животно опредељење.

Александар Мицић, члан Општинског већа наглашава да је већи број омладине  напустио села, док се они који су остали на породичним газдинствима, а баве се пољопривредом, свакодневно  сусрећу са разним проблемима од застареле механизације, преко скупог репро материјала до самог тржиста и пласмана произведене робе.

– Сви ти набројани проблеми су можда и највећа прекретница останка младих на селу.У ситуацијама где се баве пољопривредном производњом, млади су спремнији од старијих за учење и примену савремених достигнућа, јер  су данашња достигнућа и механизација из области пољопривреде  на завидном нивоу у односу на протекле периоде. Са друге  стране, и поред великих олакшица и  могућности за учењем и стицањем нових  знања из ове области, путем литература, интернета, стручних предавања, млади пољопривредници са територије наше општине имају проблем како и одакле доћи до нове механизације, квалитетнијих раса говеда– рекао је Мицић.

Александар Мицић

Александар Мицић

Мицић наглашава да локална самоуправа има за циљ да младим сточарима који се баве узгојем говеда, оваца, свиња, коза помогне путем бесповратних субвенција да прошире и обнове број грла у својим газдинствима и самим тим  подигне ниво развијености у општини.

– Са територије општине Бор можемо издвојити једног озбиљнијег младог сточара а то је Игор Јанковић из села Лука који се определио за ову грану пољопривреде и који је највећи фармер  у борским селима. У последње две године поред сточарства,  млади пољопривредници се све чешће одлучују и на подизање засада купине, малине и плантаже лешника али још увек на малим, може се слободно рећи пробним парцелама. Једна од идеја за коју се залагао и председник општине Бор Живорад Петровић је била да се од 20 милиона динара колико је ове године опредељено у општинском Фонду за пољопривреду, део новца издвоји за куповину око 50 крава и то понудимо младим људима који желе да започну сеоски бизнис, али то није одобрило Министарство пољопривреде – тврди Мицић.

Он наглашава да су потенцијална решења за развој села увећање аграрног буџета  на државном и општинском нивоу, коришћење ИПАРД програма Европске уније,организација предавања.

Tabela 22

Домаћинства у Србији по делатности(%)

– Решења су и у представљању програма по селима, како би наши пољопривредници знали које врсте подстицаја постоје, формирање и оснивање задруга, откуп већих количина тржишних вишкова од домаћег произвођача од стране државе за потребе државних установа: Војске Србије, казнено –поправних домова, интерната, болница и других државних институција.Већа помоћ од стране државе и локалне самоуправе за оснивање нових фарми, куповину механизације, кредитне олакшице приликом подизања кредита за потребе улагања у пољопривреду,уређенија путна инфраструктура све су то ствари које би знатно олакшале живот и довеле до већег развијања наших села – закључује Мицић.

На основу података из 2009/2010. године, на приказу броја умрлих и броја венчања у општини Бор и борским селима (види табелу1.) може се видети јасан негативан популациони тренд. И поред тога што нам подаци о броју рођене деце у борским селима за наведене две године нису били доступни, из односа броја умрлих и броја венчаних у селима може се са великом тачношћу закључити да се све мање деце рађа у нашим селима, јер ако нема венчања нема ни потомака. Примера ради, у Злоту је током 2009/2010. преминуло 90 житеља а венчало се 24 парова, у Шарбановцу 48/4; Слатини 19/1; Луци 21/3; Кривељу 32/2; Танди 12/1…

Tabela 1

Табела 1 (Извор: Општинска управа Бор)

Никола Шаиновић, некада први човек Бора  али и премијер Србије, овако дефинише правце развоја државе и њене приоритете:

-Србија је ту где је и и њен положај одређује амбијент у коме живимо. Налази се на економско политичком простору Европске уније, и шта год да је њен избор мора да се интегрише на том простору. Дуго сам био у Шведској па сам имао прилике да видим како то тамо изгледа. Елеменат социјалне државе који је развијен у развијеним европским земљама и који је продукт деловања социјалистичких и социјалдемократских партија Европе после Другог светског рата, то је положај радничке класе који је нама потребан, и који обезбеђује далеко већи ниво социјалне сигурности у перспективи него други радикалнији или либералнији модели.

Никола Шаиновић

Никола Шаиновић

На овом простору треба да развијемо систем чији је узор Немачка, Француска. Тамо сам видео  град или општина се зове заједница, комуна, јер је главни елеменат којим се она бави уређењем односа грађана у заједници, како се једни на друге ослањају и помажу, подржавају  али и дисциплинују да не би један другоме правили штету, и како заједнички негују важну тековину а то је подржавање омладине. Ако не будемо ту перспективу младих развијали да нам то буде доминантна орјентација друштва, млади ће напуштати Србију. Ако ћете из сиромашног друштва да извучете омладину морате добро да се помучите за очување дугорочних планова. Стратегија се не прави из простог збира различитих мишљења него из доминантног иза којег мора да стоји интелектуални потенцијал земље-закључује Шаиновић.

Незапосленост није само горући проблем Србије, већ и свих земаља Европе. Општи је тренд да је највећа незапосленост код младих, а код нас је она аларманта јер више од половине, од укупног броја незапослених, чине млади.

Но, за разлику од нас, већина европских држава је протеклих година кризе пронашла начин да смањи незапосленост , а један од њих је и запошљавање на селу.

Тако је Пољска одлучила да новац из европских фондова искористи да се у неразвијеним регионима отвори 34.000 нових радних места. За само пет година она је тим средствима променила живот села, али не за пројекте везане за пољопривреду, већ је парама ЕУ финансирала мале привреднике спремне да раде у руралним срединама , а за то је давала од 25.000 до чак 75.000 евра по новоотвореном радном месту на селу. Слично је новцем из европских фондова урадила и Румунија, која је протеклих пет година давала по 50.000 евра младима који отворе радно место на селу. Уз то им је поклањала и комплетну пољопривредну механизацију, а за узврат је тражила гаранцију да ће добијеним новцем трајно решити питање своје запослености.

И Одбор Српске академије науке и уметности (САНУ) за село је направио програм повратка младих у српска села, али наша држава још увек ништа конкретно није учинила како би на овај начин почела да смањује број незапослених.  Још пре пар година тадашњи српски министар пољопривреде Драган Гламочић је на 13. економском самиту Србије рекао да село може бити ново радно место, али само уз инвестирање.

Драган Гламочић

Драган Гламочић

– На селу је остала земља и то највише у приватном власништву. То је ресурс око кога се може градити политика запошљавања, економично и одрживо пословање. Ми ћемо се бавити упошљавањем индивидуалних произвођача који имају мале поседе, њиховим повезивањем и препородом села. Министарство ће радити на модернизацији мера аграрне политике, плановима и пројектима у области развоја инфраструктуре на селу. Једно је сигурно, а то је да пољопривредна производња и прерађивачка индустрија Србије имају огроман потенцијал у погледу запошљавања свих радно способних становника. Настојаћемо да вратимо људе на село. Јер без јаког села немамо ни јак град – закључио је  Гламочић.

Члан Одбора САНУ за село Бранислав Гулан, у изјави датој медијима још пре пар година, објашњава да док људи у градовима немају посла , српска села изумиру јер нема ко да ради.

– Данас у градовима нема шта да се ради, а у селима нема ко да ради. Најбољи доказ тога је чињеница да у Србији постоји 5,1 милиона хектара пољопривредног земљишта, од чега је обрадиво 4,2 милиона хектара. Међутим, користи се тек 3,35 милиона хектара. Дакле, близу милион хектара је необрађено, налази се у парлогу. Поред тога, у селима је 50.000 напуштених кућа и још око 145.000 у којима тренутно нико не живи – истиче Гулан.

Он додаје да повратак незапослених у рурална подручја не значи враћање радника мотици и трактору, већ њихово запошљавање у области пољопривреде и око ње.

Извор: Статистички завод Србије  i “Студија о младима у Србији почетком 21. века“

Медијски пројекат ’’Зашто је село од града далеко?’’ финансира се из буџета Општине Бор.