Архива за: децембар 2015

Председник општине Бор честитао грађанима Нову 2016. годину

DSC_3549Председник општине Бор Живорад Петровић, пожелео је Боранима да новогодишње и божићне празнике  проведу у миру, срећи и весељу, као и да им 2016. година буде још лепша и успешнија. Прочитајте више

Новогодишња бајка

DSC_340511 – 12 часова – Програм две припремно предшколске групе дечије Установе „Бамби“

12 – 14 часова – „Зимска чаролија“ на платоу Дома културе

14 – 16 часова – Подела новогодишњих пакетића деци из материјално угрожених породица

16 – 16,30 часова – Наступ КУД–а „Ново селиште“

16,30 – 17,30 часова – Финалисти такмичења „Певај своју песму“

17,30 – 18 часова – Наступ Нине Билановић и Бојана Чукића

18 – 18,30 часова – Наступ Божидара Баљевића

18,30 – 19 часова – Наступ трубачког оркестра „Дар мар“

ОРГАНИЗАТОРИ ПРОГРАМА: ОПШТИНА БОР И УСТАНОВА „ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ОПШТИНЕ БОР“

ПОМОЋ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОГРАМА: ТВ БОР, ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД БОР, , Ј.П. „БОРСКИ ТУРИСТИЧКИ ЦЕНТАР“ БОР, Ј.П. „ЗОО ВРТ“ БОР,  Ј.К.П. „3.ОКТОБАР“ БОР, УСТАНОВА“СПОРТСКИ ЦЕНТАР“ БОР

ДОНАТОР: ТЕКИЈАНКА

ПОКРОВИТЕЉ: ОПШТИНА БОР

Сви смо једном селом прошли

Зашто је село од града далеко? (13)

 

 Све више кућа без домаћина и крова

Све више кућа без домаћина и крова

Зашто је село од града далеко? Због  просечне километраже и удаљености од града свакако не. Због лоше путне мреже, инфраструктуре и осталих садржаја потребних за нормалан живот као у урбаним срединама, каква је Бор, село далеко заостаје за градом. Прочитајте више

Ускоро почиње са радом ветеринарска амбуланта

Juli 08 021 nn (2)У кругу Јавно комуналног предузећа „3.октобар“ ускоро почиње са радом ветеринарска амбуланта, у којој ће се обављати чиповање, вакцинација и стерилизација паса и мачака луталица. Прочитајте више

Сви путеви воде…у село

Зашто је село од града далеко?(12)

Бор и околина, поглед из ваздуха

Бор и околина, поглед из ваздуха

Нема туристичке дестинације у општини Бор која није суштински и географски повезана са неком од борских сеоских средина, народом који тамо живи и ресурсима којима управља. Стога је и у манифестационом и у културном смислу све туристичке потенцијале наше општине народ овог краја чинио одрживим. Зато данас, са ретким изузетцима, најчешће говоримо о великим туристичким потенцијалима, запуштеним туристичким објектима, лошој инфраструктури и недостатку пара.

Стање у борском туризму најбоље осликава вест објављена ове године на порталу “Ист Медиа“, у којој се, поред осталог, каже:

“Министарство трговине, туризма и телекомуникација, објавило је класификацију доспелих пројеката у туризму, међу којима су, осим Бора и Бољевца, присутне све општине Борског и Зајечарског округа.

Директорица Туристичке организације општине Бор, Жаклина Туфонић, разочарана је због тога што ова организација није могла да конкурише за пројекте код Министарства туризма, будући да је за сваки добијени пројекат требало обезбедити половину средстава, која ова организација нема на располагању.

“Наша туристичка организација има један од најскромнијих буџета у Србији, и заиста нисмо били у стању да са педесет процента суфинансирамо пројекте”, каже Жаклина Туфонић.

Ако се упореде буџети туристичких организација у источној Србији, у шта спадају зараде запослених, долази се до следећих бројки: Бор – 6,5 милиона динара, Неготин – 8,5, Kњажевац – 10, Жагубица – 11,2, Kладово – 13,7 ,Мајданпек – 16  и на крају Зајечар (Центар за културу и Туристичка организација), са невероватних 47 милиона динара.

Будући да готово све туристичке организације запошљавају сличан број људи, за плате се годишње издваја између три и четири милиона динара.“

Туризам борске општине каректеришу две одреднице: туристичка инфраструктура и оно што се у слободном дефинисању може назвати “дар природе“- туристички потенцијали. У атару највећег борског села Злот налазе се Дубашница, Малиник, Злотски кањон и Злотске пећине. Од инфраструктуре постоји само лоша путна мрежа, мотел са 20-ак лежаја(који годинама не ради)-нема паркинга, тоалета, чесме и остале бар минималне инфраструктуре.

Села Kривељ, Оштрељ, Бучје и нарочито Горњане наслањају се на прелепе планинске масиве Великог крша и Стола, па не чуди што народ те природне лепоте зове “Мала Швајцарска“. Од инфраструктуре постоји врло лоша путна мрежа, планинарски дом на Столу са 50-ак лежаја.

Село Метовница гравитира према археолошком налазишту “Ромулијана“  и Гамзиградској бањи, Брестовац и Шарбановац према Брестовачкој бањи, Борском језеру, Савачи и планини Црни врх.

Свака од делом наведених дестинација је туристичко обележје и потенцијал за себе, а све заједно комплексна туристичка понуда која по разноврсности тежи феномену.

Borski turisticki potencijali 3Општина Бор потенцијално има одличне предуслове за ловни и риболовни туризам, за планинарење, скијање, бањски туризам, планинарење, спортски туризам, екстремни туризам и све комбинације које су у свету све већи тренд.

Туризам и туристички потенцијали свуда у свету сматрају се производом, робом. Тек када се се то упакује и понуди купцу-туристи може се очекивати одрживост…

Одрживост туризма у овом крају незамислива је без укључивања самих села и житеља на чијој територији се сви ти потенцијале налазе. Примера ради, да је којим случајем успешно завршен пројекат изградње хотела “Хајат“ на Црном врху, тамо би било упошљено око 1.000 Борана. Прехрамбени производи свих категорија, са географским предзнаком, били би куповани од пољопривредних произвођача наших села. За ту потребу било би неопходно формирати својеврстан задругаски однос како би се обезбедио неопходан квантитет и квалитет свих тих пољопривредних производа. То су додатне хиљаде упослених људи.

Пут до ''Мале Швајцарске''

Пут до “Мале Швајцарске“

Свака туристичка дестинација прича је за себе, а све укупно велика шанса за оживљавање борских села, развој пољопривреде, сточарства, па и традиционалних послова народне радиности. То је једна од могућности останка младих на селу.

Удружење грађана „Група 55“ годинама уназад упозорава и нуди помоћ у изради плана и програма у области туризма. Чини се узалуд.

“Удружење грађана „Група 55“ организовало је у периоду од 2008. године више расправа и трибина на којима је разматрана проблематика развоја туризма и његово место у укупном развоју општине Бор, коришћење објеката туризма, стање појединих туристичких локација, имовинско-правни статус Брестовачке бање, Борског језера и мотела Злотска пећина и друга питања везана за стање и потенцијале развоја туризма.“

“Општа је констатација да се недовољно улагало у стварање услова за бржи развој туризма за шта општина Бор несумњиво има потенцијале и потреба. Осим улагање РТБ Бор, сама општина није довољно и плански улагала иако су последњих година у више стратешких општинских докумената ( Стратегија локалног одрживог развоја, Просторни план општине, Локални еколошки акциони план и др.) били дефинисани бројни задаци и мере за у побољшање услова за развој туризма, уређење туристичких локација и објеката и др.“

“Територија источне Србије је повезана међусобно, као и са осталим деловима Србије, преко мреже путева различитог нивоа. Путну мрежу Републике Србије, у дужини од 40.845 км чине: 5.525 км државних путева првог реда,11.540 км државних путева другог реда и 23.780 км локалних путева.“

“На нивоу целе путне мреже 2/5 деоница имају туцаничке и земљане коловозе. У Републици Србији је 32 % путева првог и другог реда старо преко 20 година, а свега око 14 % до 10 година.“

“У Тимочкој Kрајини се налази: 418 км државних путева првог реда, 815 км државних путева другог реда и 484 км локалних путева.“

Однос дужине државних путева у Србији и Тимочкој Kрајини се приказује у следећој табели:

 “Систем јавног линијског друмског превоза путника постоји, али се не може оценити као задовољавајући, посебно када су у питању мреже локалних линија. Показатељи доступни за два регионална центра, Бор и Зајечар, указују да постоји знатно заостајање у односу на систем линијског превоза Централне Србије. Иако сви градови у источној Србији имају посебно изграђене аутобуске станице, у ужем центру градског језгра, аутобуски транспорт није лако организовати због разуђености територије и малог броја путника.“

“Основно ограничење мреже локалних путава је у томе што од око 1.400 км путева, готово половина нема савремени коловозни застор. Развијеност јавног линијског друмског превоза путника није задовољавајућа и последица је лошег квалитета локалне путне мреже.“

 Без упуштања у дубљу анализу, најсликовитије стање у аутобуском саобраћају до борских села показаћемо на примеру села Горњане. Из селе Горњане, по нама доступном реду вожње, аутобуси полазе у: 05:00, 07:50, 09:00, 13:15, 14:10, што никако није на нивоу потреба мештана у 21 веку. Да ствар буде гора, у напомени превозника, који вози по налогу и субвенцији локалне самоуправе, се каже:“ Поласци у 05:00, 07:50 и 14:10 одржавају се радним даном за време школске године. Поласци у 05:00 и 13:15 одржавају се суботом, недељом и празником за време школске године и школских распуста. Поласци у 05:00, 09:00 и 13:15 одржавају се радним даном за време школских распуста.“ Значи, и овако мали број полазака се редукује викендом и у време школског распуста.

Јасно је да је овако мали број полазака условљен малим бројем путника и великим трошковима субенционисања већег обима превоза путника, али постоји и друга “скупља“ димензија оваквог положаја житеља села која неминовно доводи до њиховог исељавања и долазак у средину где тих проблема нема.

Примера ради, данска влада је својевремено одустала од гашења великог броја сеоских школа у којима један учитељ предаје тек неколицини ђака. Њихово образложење је било да јесте велики намет на државу Данску, али да је тај новац, заправо, и велика инвестиција у очувању данских села која морају почивати на младима.

Имајући у виду надморску висину и климатске услове у којима живимо, на шта треба додати и врло лошу путну мрежу, нису неочекиване потешкоће које се јављају у зимском периоду код одржавања и чишћења вечине путних праваца ка борским селима.

Далибор Орсовановић, директор ЈKП “3. Октобар“, наглашава да је због конфигурације терена и климатских услова, у зимском периоду најтеже доћи до села Горњане, Танда и Бучје.

Далибор Орсовановић

Далибор Орсовановић

-До тих борских села је зими јако тешко доћи, због великог нагиба и уских путева, тако да и наше машине ту тешко пролазе. Оно што нама још представља проблем је набавка резервних делова и пнеуматика. Реч је о томе да када нам се поквари камион који нпр. чисти путни правац према Бучју, уколико спада у категорију редовног одржавања, и ако тај део машине имамо у фирми, квар се отклања брзо, у року од неколико сати. Али, уколико тог резервног дела немамо у предузећу, од момента расписивања јавне набавке до тренутка када добијемо оно што нам је потребно, прође најмање 15 дана, што је у неким ситуацијама јако дуг период. Ствар је у томе да ми имамо средства али морамо да испоштујемо процедуру и то нам одузима време. Зато смо набавили већи број возила и имамо увек одређен број машина које раде, чак и ако су неке у квару, тако да успевамо да сав посао завршимо на време, односно када је потребно – тврди Орсовановић.

Према речима Орсовановића, проблем у борским селима су и запуштена гробља, а доскора је био и недостатак судова за одлагање смећа који је сада решен.

-Нисмо задужени за одржавање сеоских гробља али имам информације да се она налазе у јако лошем стању, а да у појединим селима фали и места за сахрањивање. До прошле године било је пуно захтева од сеоских месних заједница за организовано извожење смећа, односно за постављање контејнера. У сарадњи са локалном самоуправом тај проблем је решен. Око 80 одсто села је добило контејнере, постоји општинска одлука а сада се јавља проблем око те услуге јер се то плаћа  као што и људи у граду плаћају. Чињеница је да се ђубре више не сме бацати поред река или на другим местима, кад већ постоје судови за смеће и верујем да ће то временом заживети. Јер то није велика сума новца, коју мештани села треба да издвоје, зато што је реч о 300 до 400 динара. Kонтејнери нису постављени у Метовници, Горњану, Луки и Танди али и то ћемо ускоро регулисати – каже Орсовановић.

“На подручју Тимочке крајине укупно је прикључено 99.658 телефона на око 314.800 становника (Попис из 2002. године) што износи 31,6 телефона на 100 становника. Према овом критеријуму стање се може оценити као релативно задовољавајуће, јер је број телефона нешто испод просека у Србији (око 38 телефона). По техничко-технолошком критеријуму стање је знатно лошије. Проценат дигитализације претплатника који износи 85% (на подручју Борског округа 90%, а Зајечарског 80%), је испод републичког просека. На подручју је још увек веома велики број двојника, 13.527 (на подручју Борског округа 12,6%, а Зајечарског 14,5%).“

Извор цитата: Пројекат “Иницијатива за развој и привлачење инвестиција у туризму“ и медијски написи.

Медијски пројекат ’’Зашто је село од града далеко?’’ финансира се из буџета Општине Бор.

 

 

Притиснуто јаче још више одскаче

Црно-бело у колору

Kolumna 503Политика је, рекао би неко, ђаволска работа. Али, историју човечанства су обележили политичари. Многи међу њима били су и знаменити државници, људи који су свој народ провлачили кроз Сцилу и Харибду. Ова метафора, у политичком смислу, илуструје безизлазност ситуације, односно историјски моменат да се између два зла мора изабрати једно, мање зло. Прочитајте више

Здравство на селу: фактор време

Амбуланта у селу Горњане

Амбуланта у селу Горњане

Зашто је село од града далеко?(11)

“На здравствено стање становништва су поред значајног старења популације утицала и негативна социјално-економска кретања у последњој деценији прошлог века. Здравствени потенцијал нације се истрошио због чега се у времену социјално-економског опоравка али уз све тешкоће које са собом носи транзиција државе и друштва, не може брзо очекивати заустављање негативних показатеља здравља и њихово жељено побољшање.“ Прочитајте више

Обука за ученике

DSC_3079Економско-трговинска школа у Бору, прва је образовна установа у Србији која је кренула са реализацијом обука за своје ученике. Светлана Радосављевић, директорка ЕТШ истиче да школа поседује седам верификација а да је за ученике одабрано пет програма. Прочитајте више

Real Time Analytics