Архива за: октобар 2015

Хвали село, држ`се града

Зашто је село од града далеко? (1)

Deo jedan_0118Изрека “хвали море, држ` се обале“ може се у овом случају предефинисати у “хвали село, држ` се града“. Српско село, као и српски сељак, одувек су били стуб Србије у њеној историји, али се у свим временским периодима село запостављало и препуштало само себи. Индустријализацијом државе, средином протеклог века, и житељи борских села похрлили су да раде у граду. Посебно примамљиви и добро плаћени послови били су у Басену “Бор“, па су саме пољопривредне делатности постале секундарне делатности, највише за потребе самих домаћинстава а ређе или никако за ширу продају. Прочитајте више

Корени самопоуздања – ауторитети и друштво

Фељтон: психологија самопоуздања (3)

girls-60660_640У прошлом тексту помињали смо родитељске стилове као један од најважнијих фактора који утичу на развој самопоуздања код особе. Овај фактор, иако најважнији и најмоћнији, није једини „одговоран“ за развијен тј. неразвијено самопоуздање код одраслих особа. Поред родитељства и породичне ситуације, постоји још доста утицаја на развој, не само самопоуздања, већ и целокупне личности и животног стила особе. Пре него што наставимо са анализом психичких фактора самопоуздања, овде ћемо споменути те утицаје, јер су битни за наставак приче. Прочитајте више

Kолумна 494

kolumnaКажеш полиграф а мислиш “детектор лажи“. Кажеш Небојша Стефановић а мислиш први полицајац Србије. Кажеш мислим и ту станеш. Око нас је све више покретних полиграфа, људи који детектују све што није у хармонији са тренутним поретком. Ни птица да не прелети. Или смо партизани или сте Немци, или смо родољуби или сте издајници…нема нијанси. Полиграф све дефинише црно-бело. Полиграф, очито навија за Партизан, Јувентус…Полиграфу је и колор телевизор сумњив. А тек физиолошке и емотивне промене код смеха, радости, шале, цинизма, јавно изнесеног мишљења…Питање је тренутно када ће сам Устав бити стављен под “детектор лажи“, јер он је насумњивији. Шта он, Устав, има ту да промовише некакву слободу мишљења, слободу изражавања? Прочитајте више

Почињу топле пробе

Toplana 029(1)Према најавама в.д.директора борске „Топлане“ Дарка Милићевића, у Бору данас почињу топле производног дела система. У складу са спољним временским приликама, топле пробе биће настављене и наредних дана. Прочитајте више

Курић поднео оставку

Dusan_KuricДоскорашњи председник Женског кошаркашког клуба Бор Душан Курић поднео је оставку на ту позицију, као и на место у Управном одбору клуба. Како сазнајемо, он ће у наредном периоду обављати функцију подпредседника Спортског савеза општине, а остаће и члан Скупштине Женског кошаркашког клуба Бор. У клуб су за сада стигла два појачања, а планира се довођење још три нове играчице, уколико се пронађу потребна финансијска средства. Међутим, треба истаћи да је клубу хитно потребна одређена финансијска „ињекција“ како би био спреман да одради почетна кола шампионата. Да је потребан и знатно квалитетнији играчки кадар, показала је и прва пријатељска утакмица одиграна у борском Спортском центру у којој је домаћи тим убедљиво поражен од данског прволигаша Stevnsgadea резултатом 36:100, по четвртинама 10:24, 6:28, 7:22 и 13:26. Утакмицу је посматрало око 300 гледалаца. Прочитајте више

Корени самопоуздања – родитељски стилови

Фељтон: психологија самопоуздања (2)

family-492891_640Самопоуздање није нешто што се „добија“ на лутрији, нешто што се може купити (поготово не за малу своту) или нешто што се гради преко ноћи. Изградња самопоуздања се врши током читавог живота, понајвише у млађим данима човековог развоја. Такође, одржавање самопоуздања и рад на себи касније су исто тако важни. То што се самопоуздање углавном гради у детињству није нешто што би нас требало спречити да радимо на себи и да се развијамо, већ да нам помогне да схватимо корене и проблеме које требамо у себи разрешити. Не може се ништа правити док се не испита терен и не буде сигуран да је материјал чврст, те тако и овде – не можемо радити на побољшању самопоуздања ако не знамо како се оно код нас развило до нивоа на којем је сад.

Прочитајте више

Колумна 492

kolumna 492Има људи који не знају и знају да не знају, па им само преостаје да уче,шире своја сазнања и диве се паметнијем делу човечанства. Има људи који знају и знају да знају. Благо њима њихово је царство земаљско, а богами и небеско. Али, шта ћемо са онима који баш ништа не знају, па ни то да не знају? Људима код којих је покидана сама нит сазнања. Када они дођу у позицију да управљају и месном заједницом, врло брзо село остане без сељака, замре пољопривреда, али се сви учлане у странку и почну да се баве политиком и решавањем проблема у свету.
Питала кокошка јаје шта је тачно: да народ има власт какву заслужује или да власт има народ такав какав је? Али и то ће проћи. Кокошка ће и даље сносити јаја а народ имати осећај да му је власт лоша, па још гора, па најгора. Краљ Иби је међу нама-живео краљ Иби.
Није виц, српска јавност је обавештена да је амерички потпредседник Бајден изјавио да зна да Вучић нервира Русе. Ова информација, за било које потребе да је спинована, је сама по себи опасна. Опасна по Србију. Зашто би ми имали потребе да нервирамо Русију? Што се велике силе узајамно не нервирају о свом трошку? Овако, све ми личи на причу о циганчету и цигли. Елем, у глуво доба ноћи, усамљеном пролазнику поред нишке тврђаве приђе циганче и пита га: Чико, јел хоћеш да купиш циглу? Човек га погледа са висине па му одговори: Бежи бре, мали, нисам луд да купим ту циглу. Одједном из жбуња изађу три крупна човека, стану иза детета и питају сад они човека:Јеси ли ти чуо шта те мали пита? Човек прогута кнедлу па каже: Мали, пошто ти та цигла? Зато немојте да се изненадите ако Вучић у октобру када се врати из званичне посете Русији из авиона изађе са циглом у рукама.
И до сада смо кроз историју били у прилици да вапијемо пред великим силама, а све више их је за нас великих, да нас више не бране, јер када нас бране ми нај….о. Сасвим довољно би било да се носимо са једнаким нама. Да се угледамо на мале а од нас успешније државе. Не мислим ту на Хрватску, али је то можда Словенија, Словачка, Чешка…Знате за шта је синоним “Јалта“. И знам да већина од вас зна да јалтизам никада није престао, да је он врло жив организам и институција за којом врло често посежу велике силе. Ако је Југославија са 20 милиона становника створена на Јалти, она је истим таквим договором, или трговином великих и моћних, деведесетих безобзирно и сурово расточена и претворена у збир малих и безопасних државица, а могло би да дође до још поткусуривања и уситњавања. Зато никако није добро да смо бакшиш. Очување ни једне власти није вредно тога. Када нам је судбина да купујемо цигле, хајде да онда од њих зидамо кућу за будућа покољења.

Уставни суд Србије је својим тумачењем да власт може пензионерима смањивати пензије до миле воље, радницима кресати плате је суспендовао Устав, законе и самог себе. Нема везе што има је пред очима, на столу био Устав у коме у члану 58 пише:‘’Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.Законом се може ограничити начин коришћења имовине. Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено је само у складу са законом.“
Коликогод да је стање у држави тешко, да је претио банкрот, пропаст и “добош“ закон се морао поштовати. Овако је банкротирао Устав, па је сада могуће од народа узимати и осталу приватну и стечену имовину. То се догађало од 1945. године, то је било кулачко време. Прича данашњих пензионера је започела пре 40-50 година. Од тог времена су они, тада радници, педантно издвајали од својих зарада онолико колико је закон прописивао. Месецима, годинама, деценијама. Исти тај новац су могли да држе у сламарици или у страној банци. За тај новац су могли и да купују цигле, па би од њих настала огромна грађевина, можда пирамида, коју би долазили да виде многи туристи и за то били спремни да плате који долар.
Да је власт замолила тај поштен народ да јој позајми део од својих пензија, било би много поштеније. Да је усто похапсила и одузела имовину од оних који су, супротно Уставу и законима, својим крађама и довели државу у банкрот, било би још боље. Овако, неко је народу послао поруку да само за њега важи закон и суд. Тај неко не треба да се изненади ако од народа добије одговор, реакцију и поуку. Јер, ми, народ, кажемо, ако нема за нас неће имати ни за вас.

Љубиша Маринковић