Зашто је село од града далеко? (4)
Површински коп ’’Велики Кривељ’’
Села борске општине више од једног века детерминисана су интезивним развојем рударства и металургије и великим и разноврсним природним потенцијалима. Поред тога, важне карактеристике које предодређују развој пољопривреде овог краја су квалитет земљишта, надморска висина, просечна температура и количина падавина. Када је љуски ресурс у питању, житељи села су били принуђени да се баве и пољопривредом и рударством.
’’Општина Бор се карактерише индустријском производњом — производњом бакра и капацитетима за прераду бакра. Почетак рударства на подручју општине Бор датира од 1902. године када је откривено велико налазиште руде. Већ наредне 1903. године Ђорђе Вајферт добија право да откопава и прерађује руду за 50 година. Вајферту се даје право да на 6.500 ха истражује и то у подручју Борске, Кривељске и Оштрељске реке. Упоредо са отварањем рудника граде се и погони за флотацију, прераду бакра, примитивна металуршка обрада бакра, почев од 1905. године, и то на отвореном простору сагоревањем руде у гомилама да би се ослободио сумпор. Са првом потпаљеном гомилом руде почињу проблеми са сумпор диоксидом(СО2) и деградација земљишта и угрожавање животне средине.’’
’’Специфичност експлоатације руде је у томе да се експлоатише свега неколико процената а све остало је јаловина која загађује животну средину. Одатле је и специфичност Борске општине као индустријског басена који је имао директан утицај на пољопривредну производњу која се развијала на подручју општине Бор.’’
’’Подручје борске општине је изложено таквом утицају руже ветрова тако да је практично подељено на подручја где је земљиште изложено дејству рударских агенаса а то су: КО Бор, Оштрељ, Кривељ, Слатина, Бела Река и на КО где ружа ветрова није имала утицаја рударских агенаса.’’
’’Интензивни развој басена Бор имао је значајан утицај и на развој пољопривредне производње. Многи запослени радници у производним капацитетима басена Бор били су истовремено и пољопривредни произвођачи на својим имањима и били су у могућности да улажу у своја пољопривредна газдинства. У тим мешовитим газдинствима подигнути су бројни пољопривредни објекти: штале, силојаме, набављена је комплетна пољопривредна механизација, што је допринело повећању пољопривредне производње.’’
’’С обзиром на насталу ситуацију у басену Бор велики број радника у многим погонима остаће без запослења, те се указује могућност да ти радници нађу место у пољопривредној производњи. Постоји могућност да се организују фарме говеда, оваца, живине, подизање воћњака као и организовање производње семена крмног биља и лековитог биља. Ову производњу свакако се пратити осавремењавање постојећих дорадних капацитета и нових прерадних капацитета.’’
’’Укупна површина територије општине Бор је 85.348 ха од чега на пољопривредно земљиште отпада 42.250 ха. На основу података геодетске управе на подручју општине ’’Бор 4’’ на пољопривредном простору највише су заступљене њиве, са 40,98%, следе ливаде са учешћем од 27,84%, пашњаци учествују са 25,46%, воћњаци са 3,88%, док виногради учествују са 1 ,75% а вртови са свега 0,09%. ’’
Општина Бор: Површине пољопривредног земљишта по класама
’’Према испитивањима из 1948. године, основни тип земљишта у овом крају је смоница која је под утицајем С02 претрпела јачу или слабију деградацију. Пре тога, комисија за класирање земљиста, 1929. године, извршила је ново класирање земљишта на тај начин што је у слатинској и кривељској општини због проблема насталих од борског дима, зарочела класирање од IV а не од I класе. Стручна комисија Министарства водопривреде и пољопривреде 1930. године је констатовала оштећења земљишта по општинама и то изразила у %, тако да је целокупни просечни проценат оштећења утврђен на 1 8% или по општинама: Бор – 34%, Кривељ – 20%, Слатина – 1 2%, Оштрељ – 16% и Брестовац – 4%. Такође је иста комисија констатовала да је од усева кукуруз најмање оштећен, пшеница је међу стрним житима најосетљивија и задржала је место на удаљеним теренима од рудника.’’
’’Констатовано је да би за шуме, тадашње стање тешко могло да се припише само штетном утицају гасова. Стручна комисија у 1934. години од стране инг. Николића констатовала је да су земљишта у околини Бора песковита иловача и да се вода у њима слабо задржава. Поред тога земљишта се нерационално обрађују, не ђубре, не дрљају и ваљају и да се усевима у току пораста не указује довољна нега те је природно да се добијају слаби приноси.’’
’’Од усева најосетљивији је пасуљ, овас, јечам и пшеница. Најмање страда кукуруз, мада се и на лишћу примећују ожеготине. Од поврћа су најосетљивији: купус, боранија и тиквице. Тек студијом „Земљиште Тимочког басена“, 1974. године, Антоновић сва земљишта заступљена на подручју истраживаних катастарских општина поделио по педолошким карактеристикама. Сва земљишта су сврстана у следеће групе: земљишта типа смоница, смеђа земљишта, псеудоглејна земљишта, рендзина земљишта, алувијални наноси. Најзаступљенија земљишта на подручју СО Бор су смоница и смеђе земљиште, као и земљишта смонице и смеђа земљишта оштећена борским димом.’’
Бор-РТБ ’’Бор’’: Контрасти и специфичности
’’Главно обележје општине Бор је да је то рударска општина са свим особинама које карактеришу такво подручје. С једне стране су изражени проблеми утицаја рударских агенаса на пољопривредну производњу, а с друге стране је то да се добар део радника поред рада у руднику бави и пољопривредном производњом на селу. Економска стабилност и потенцијал села је далеко већи него у другим општинама које нису рударског карактера. У селима на подручју СО Бор има укупно 6.028 домаћинстава, од чега је 5.051 домаћинство пољопривредно, или 83,7%. На селу живе 22.527 пољопривредника, или 35% становника општине. Број пољопривредника старијих од 65 година живота износи 3.540, или 15,8% од укупног броја пољопривредника, што је далеко повољније од односа у осталим општинама ван Бора.’’
’’Просечан број чланова домаћинства износи 3,73. Значајно је напоменути да број парцела по једном домаћинству износи 35, а просечна величина једног поседа износи 7,4 ха. Карактеристика за села општине Бор је да је број ’’чистих’’ пољопривредних домаћинстава мали и креће се од 8-10%, а претежно су мешовита домаћинства.’’
Табела 1. Преглед земљорадничких и неземљорадничких домаћинстава и становништва ро катастарским општинама
’’На основу података Института за проучавање земљишта и Педолошке карте Републике Србије, одређене су картографске јединице земљишта и њихове површине, односно њихова процентуална заступљеност у подручју општине Бор. Земљишта су подељена у 2 групе, тзв. „нормална“ и она која су оштећена С02 гасом.’’
’’Укупна површина коју захватају нормална земљишта је 46.540 ха, што чини 58,24% укупне територије опчтине Бор, док се оштећена земљишта простиру на површини од 33.336 ха, односно заузимају 41,76% укупне територије општине. Структура укупних површина земљишта на подручју општине Бор, према подацима Геодетске управе Бор, приказана је у табели 2. ’
Табела 2. Структура укупних површина земљишта на подручју општине Бор
’’Укупне површине обрадивог земљишта од 30.730 ха (35,98%) уз примену одговарајућих агротехничких мера, чине значајни производни капацитет за унапређење пољопривредне производње и развој села на подручју општине Бор. Садашња структура пољопривредног земљишта по начину коришћења приказана је у табели 3. ’’
Табела 3. Садашња структура рољопривредног земљишта ро начину коришћења (у ха)
’’Из наведених података се види да највеће површине пољопривредног земљишта од 8.373 ха обухвата родручје села Злот, од тога 3.569 ха ораница. Значајне површине пољопривредног и обрадивог земљишта поседују села: Горњане – пољопривредно земљиште 4.875 ха, од тога оранице 2.044 ха; Брестовац – пољопривредно земљиште 4.021 ха, оранице 2.271 ха; Шарбановац – пољопривредно земљиште 3.575 ха, оранице 2.463 ха; Метовница – пољопривредно земљиште 2.852 ха, оранице 1.896 ха; Слатина – пољопривредно земљиште 2.293 ха, ораница 1,367 ха и Доња Бела Река – пољопривредно земљиште 2.156 ха и оранице 1.169 ха. За потребе рудника бакра Велики Кривељ експроприсано је и откупљено обрадиво земљиште у површини од 313 ха, односно 387 ха пољопривредног земљишта.’’
Извор: Центар за пољопривредна и технолошка истраживања Зајечар: ’’Стратегија развоја пољопривреде за СО Бор, 2002. година.’’
Медијски пројекат ’’Зашто је село од града далеко?’’ финансира се из буџета Општине Бор.
Скорашњи коментари