Бор- школски пример расипања енергије

Ekoloski dani BoraБор – Светски дан енергетске ефикасност, 5. март, који треба да подсети на уштеду, као и на рационално коришћење енергије, пре свега из обновљивих извора а не фосилних горива, обележен је протекле недеље у просторијама Народне библиотеке Бор. На одржаном скупу је речено да Бор представља школски пример расипања енергије, јер из производних капацитета у атмосферу одлазе гасови са температурама преко 150 степени, а у ЈКП “Топлана“ се купују скупи угљеви за загревање топле воде, па је потребно подићи свест грађана и привредника о неопходности рационалног управљања енергијом.

Енергетска ефикасност подразумева смањење губитка енергије без нарушавања комфора, стандарда живота или економске активности, и у нашој земљи предузете су бројне активности како би се потрошња енергије смањила. Светски дан енергетске ефикасности се обележава у част првог састанка светских стручњака за енергетику одржаног 1998. године, који су разговарали о енергетској кризи и њеним могућим решењима.

– Куће и зграде у Србији су лоше изоловане. Кроз зидове и старе прозоре изгуби се и до четири петине енергије, а само на неефикасно грејање оде 25 одсто потрошње струје. Како би се потрошња енергије смањила, држава помаже пројекте енергетске ефикасноси, промовише изолацију зидова и уградњу нових прозора и врата, а успостављен је и систем енергетских пасоша, који показују енергетску ефикасност станова и кућа – рекао је мр Звонко Дамњановић, испред Грађанске читаонице.

др Зоран Марковић, професор на Техничком факултету у Бору истакао је да предност треба дати соларној и енергији ветра.

– Ми имамо две групе извора енергије, обновљиве и алтернативне. У обновљиве спада биомаса, а енергија ветра, воде и сунца су непресушни. Што се тиче угљева, као енергента, њихов век експлоатације се завршава 2045. године. Према томе, предност треба дати другим изворима енергије. У Србији се већ кренуло са применом соларне енергије, а доказ за то је недавно изграђена соларна електрана у Кладову која користи фотонапонске ћелије, снаге око два мегавата. То је трећа и највећа соларна електрана у Србији. Поред соларне енергије, ми имамо одличне услове за искоришћење енергије ветра, кроз изградњу ветро паркова. На основу података из Министарства енергетике у Србији 21 одсто енергетског потенцијала потиче из обновљивих извора енергије, а у плану је да до 2020. године то искоришћење буде 27 одсто – казао је др Марковић.

Међународна агенција за енергетику (ИЕА) процењује да ће се у свету потрошња енергије повећати за 40 одсто током наредне две деценије, што значи да владе свих земаља треба да спроводе посебне мере за уштеду и рационализацију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Real Time Analytics