Борски иноватори стигли до полуфинала

Jovan StojanovicБор – “Eco coal briquette“ тим, који су чинили иноватор Јован Стојановић, доцент др Јовица Соколовић, професор др Миодраг Жикић и доцент др Дејан Таникић са Техничког факултета у Бору, учествовао је на овогодишњем такмичењу за најбољу технолошку иновацију, која је од 2005. године пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Борски тим је на такмичењу представио универзалну машину Јована Стојановића за брикетирање различитих отпадних материјала, и успео да се пласира у полуфинале, у коме је од укупно 133 тимова, колико је било пријављено на почетку, учествовало само њих 12.

– Ове године је такмичење било под слоганом “Иновативно за десет“. Било је пријављено 133 тимова, од чега је 119 било из Србије, а 14 из Републике Српске. У организацији такмичења, осим министарства, учествовали су иФакултет техничких наука из Новог Сада, Привредна комора Србије, Завод за интелектуалну својину, а медијски спонзор била је Радио-телевизија Србије. Такмичење је почело још маја месеца са пријавом иновативне идеје, а крај такмичења је био 26. децембра, када је на РТС приказано финале. Такмичење је укључило неколико кругова и пријава и рецензирања. Све је кренуло са почетном пријавом, па је уследило писање бизнис плана, затим нови круг рецензирања, онда техничко рецензирање које је било на Машинском факултету у Београду, па сусрет са потенцијалним инвеститорима у Привредној комори Србије у Београду где је након тог сусрета у коме је учествовало 40 тимова издвојено 12 тимова inovatoriза два полуфинала. Једно полуфинале је било у Новом Саду, а друго у Крушевцу, на коме смо и ми учествовали – рекао је др Соколовић.

Идеја за пријаву на ово такмичење потекла је од др Јовице Соколовића, који је и сам, пре неколико година учествовао и том приликом стекао позитивна искуства.

– Тада је систем такмичења био другачији јер су постојале две категорије, реализоване идеје, где сте морали да имате прототип производа и иновативне идеје. Ове године је критеријум такмичења био много строжији и ми смо од почетка знали да морамо да имамо прототип машине, као и један продат производ – казао је др Соколовић.

Наш саговорник каже да је идеја заправо кренула пре годину дана када је погледао прилог на локалној телевизији, о Јовану Стојановићу и његовој машини за брикетирање.

– Јован је тада још увек испитивао шта све та машина може да брикетира. Тако је дошао на идеју о брикетирању угљене прашине иод тог тренутка је кренула наша сарадња. Ја сам преузео обавезу да њему нађем узорке, од којих смо правили брикете, чије смо карактеристике испитивали – казао је др Соколовић. – Испитивања су рађена за неколико различитих врста угљева, крупноће испод једног милиметра, који тренутно немају употребну вредност у рудницима Вршка Чука, Боговина и Лубница. Добили смо брикете јако добрих, пре свега физичких, а потом и квалитативних карактеристика. Анализе смо радили на борском Техничком факултету и у Институту рударства и металургије – додао је др Соколовић.

Соколовић наглашава да због својих карактеристика и унутрашњег отвора брикети боље сагоревају, а и начин добијања брикета уз помоћ ове машине, у односу на друге које се јављају на тржишту, много је компактнији из разлога што се остварују већи притисци у зони сабијања. Зато овај брикет, по његовом мишљењу, има боље карактеристике од других брикета.

Screenshot– Оно што је јако битно је да до сада нико није направио брикете од угља из Вршке Чуке, односно рудника полу антрацита. Брикети тих карактеристика са горивном моћи од 22 мега џула по килограму, могли би да се користе у великим енергетским системима. Ми нисмо радили анализу уштеде, али на основу података које смо добијали, може се закључити да применом наших брикета може много да се уштеди и у смислу потрошње електричне енергије и у економском смислу, јер с обзиром да је цена наше машине мања за 20 одсто од оних на тржишту и цена брикета би била за толико нижа. Иначе, Јованова машина може да произведе од 250 до 300 килограма брикета по сату, а потрошња електричне енергије је за 50 одсто мања у односу на сличне машине на тржишту. Ценамашине зависиће од типа материјала који ће да се брикетира, односно да ли иде са или без грејача и кретаће се између 4.500 и 5.000 евра – истакао је др Соколовић.

Универзална машина Јована Стојановића, према речима др Соколовића,може да прави брикете од угљене прашине, шумске и пољопривредне биомасе, али и од отпадног папира. Једну такву машину Јован је недавно продао Апатинској пивари за брикетирање етикета са пивских флаша.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Real Time Analytics