Архива за: јул 2013

Спасиоци чувају купаче на Борском Језеру

Звонко Трифуновић

Звонко Трифуновић, „Rock and Ice club“, председник

У сарадњи са локалном самоуправом, и ове године је ангажована петочлана спасилачка екипа на Борском језеру која свакодневно води рачуна о безбедности купача. Спасилачку службу чине чланови клуба екстремних спортова „Rock and Ice“: Срђан Андјелковић, Миша Стаменковић, Дамјан Трифуновић, Горан Јаковљевић и председник тог клуба Звонко Трифуновић.

-Безбедност купача је на првом месту, па је локална самоуправа помогла да и ове године спасилачке екипе буду распоређене на главној плажи на језеру, и мотриће на купаче до 01. септембра. Ту је пет момака а по потреби ангажујемо и шестог Марка Тошића.Спасиоци дежурају по сменама, свакодневно, од 11 до 19 сати. Посетиоци не би требали да се купају у деловима језера где то није дозвољено, и забрањено је купање под дејством алкохола. Апелујемо на купаче да не газе бове, а ускоро ћемо поставити и таблу упозорења код уласка у језеро, где је веома клизаво, па се дешава да малишани склизну у воду, што у већини случајева може бити опасно. Зато се и саветује родитељима да поведу рачуна – рекао је Звонко Трифуновић.

Хотел „Језеро“ добио четврту звездицу

Данијела Николић, менаџерка хотела „Језеро“.

Данијела Николић, менаџерка хотела „Језеро“.

Хотел „Језеро“ на Борском језеру добио је четврту звездицу. У адаптацију хотела уложено је 2,7 милиона евра и отворен је прошле године у августу. За само годину дана рада, хотел је остварио више од 14 хиљада ноћења.

-Комисија Министарства финансија и привреде је одлучила да хотелу додели четврту звездицу, јер испуњавамо све услове. Било је потребно поставити још неке сијалице у собама и нешто од намештаја. Четврта звездица је признање али и обавеза јер диктира цену и клијентелу. Цене ће бити скупље за минимум 20 одсто – рекла је Данијела Николић, менаџерка хотела „Језеро“.

Она истиче да је тренутна попуњеност капацитета 60 одсто, као и да су за септембар и октобар већ сви капацитети попуњени.

Гостима су на располагању 240 кревета у 110 соба, базен, сауна, куглана, билијар, масажа, трим кабинет, слана соба а ту су и: сувенирница, џез клуб, собе за караоке и отворени терени за мале спортове и фудбал.

Инђијска музика за уши

Сунчица БожићИнтевју са Сунчицом Божић, помоћницом председника општине Инђија

Заталасали смо и натерали трому и инертну администрацију да ради у интересу грађана. И код вас у Бору се, убеђена сам, администрација понаша у стилу “радио не радио, свира ти радио“. Далеко од тога да ти радници неће да раде, али их је инертним учинио систем, и чим је он код нас промењен почели су да се показују први резултати. Сада је њихова комуникација са грађанима и пословним људима “песма“. Сва врата у општинским службама су широм отворена онима због којих све те службе и постоје и од чијег новца и примају плате.

Која је тајна инђијског пословног бума?

-Инђија је отворила врата свима, отворила је врата људима који желе да дођу и да инвестирају. Покренули смо сав свој погон, сву енергију и све ресурсе, и не постоји шанса да неко дође са идејом и инвестицијом и да буде угушен. Паралелно са тим инвестирали смо у културу и спорт, јер човек који дође код нас да ради, рецимо Данац, мора да има и културне и спортске садржаје.

Колико је све то зависило од новца, а колико од добре организације и позитивног приступа?

– Направљена је реформа локалне самоуправе, мислим 2006. године, која је била рез који није био ни мало популаран, и наишли смо на велики отпор запослених у општинској администрацији. Међутим, након неког времена људи су се навикли на нови систем рада. Код нас у Инђији јавна предузећа морају да зараде свој новац и не могу да рачунају на новац из буџета. Сви морају да привређују. Заталасали смо и натерали трому и инертну администрацију да ради у интересу грађана. И код вас у Бору се, убеђена сам, администрација понаша у стилу “радио не радио, свира ти радио“. Далеко од тога да ти радници неће да раде, али их је инертним учинио систем, и чим је он код нас промењен почели су да се показују први резултати. Сада је њихова комуникација са грађанима и пословним људима “песма“. Сва врата у општинским службама су широм отворена онима због којих све те службе и постоје и од чијег новца и примају плате.

Ви у Инђији имате изузетно атрактивну локацији za инвеститоре!?

– Пуно се прича о повољном положају Инђије, која се налази између Београда и Новог Сада, али није само то пресудно. Напросто морате да се ангажујете, морате да засучете рукаве, и покажете све своје потенцијале, који вам иду у прилог. Инђија се потрудила да сви сазнају шта је код нас добро и позитивно, а код вас у Бору, колико ја видим, више су јавности доступне негативне информације.

Шта је то ново у Инђији у односу на неки ранији период?

-Инђија је била град мале привреде. То су били врло мали погони који су радили за веће погоне. Имали смо и крзнарску и гумарску индустрију, а пољопривреда је превладавајућа у околним насељеним местима. У Старом Сланкамену је развијено воћарство, у Марадику дуванџије, у осталим превладава пшеница и кукуруз. У самој Инђији имамо јако пуно страних инвестиција. Имамо фабрику која производи грејаче за “Мерцедес“, у којој ради око 1.000 жена, које су прешле из крзнарске индустрије где више није било посла. Имамо и фабрику челичних конструкција за лифтове (Thyssenkrupp), “Хенкел“ има два погона запроизводњу грађевинских лепкова и малтера и сада планира и трећи. Ту је и “Мартини градња“, фабрика из Италије која производи готове бетонске конструкције за зграде, које се буквално попут лего коцки склапају, па “Монус“, фабрика цигарета, паTera prodakšn, пунионицу “Кокте“, па словеначку ”Metal cinkarnu, па највећи дански и светски произвођач пумпи “Grundfos, па велики шопинг центар “Outlet“. Има и фабрикаEnergo Zelena“ која од животињског отпада производи енергију, а најесен ће бити отворен и “IT park“ који ће запослити значајан број инжењера и стручњака ове области. Има још фабрика, што домаћих што страних, и, верујте ми, није ми лако да их све набројим.

Колико је то укупно нових радних места, колико људи ради и зарађује?

– Могу да вам направим поређење. Ако узмемо 2000-ту годину када је 12.000 људи било на бироу рада, а сада их има мање од 4.000, и то су људи пред пензијом и они без, нажалост, икакве квалификације. Код нас се велики број људи досељава, много њих путује ради посла из Београда и околних места. Недавно је јадна страна фирма упослила 15 инжењера, који су дошли, буквално, из сваког дела Србије.

Колико Инђија има становника, и да ли се тај број смањује, као у остатку Србије?

– Не. Напротив, повећава се број становника. Инђија има око 47.000 становника, од чега око 26.000 живи у околним насељима. Велики број ради и приватно станује у Инђији, а да званично није обухваћен пописом. Инђија, примера ради, има свега 100-тинак запослених у општинској управи, што је у односу на број становника најмања администрација у Србији. Суседна Сремска Митровица, поређења ради, има близу 500 запослених у администрацији.

Колики је буџет ваше општине за ову годину?

– Мислим да је око две милијарде динара. Али, рекла сам већ, тај новац не иде за плате радника у јавним предузећима већ се поново обрће и инвестира у стварање нових инвестиционих циклуса, улаже се у инфраструктуру, комуналне послове за потребе тих индустријских зона. Први корак је, заправо, био изградња индустријских зона са свом пратећом инфраструктуром, које смо онда ми презентовали на свим привредним сајмовима потенцијалним инвеститорима.

Шта би, по вама, још било занимљиво да сазнамо о Инђији?

– Па ми у Инђији за спорт издвајамо око осам одсто из буџета, а ви у Бору знатно мање. Већ недељу дана сам на Савачи, на рукометном кампу, и одушевљена сам овом природом и овом лепотом. Ми у Инђији ово немамо, али би, будите уверени, изнашли начин да у овај објекат инвестирамо и учинимо га још привлачнијим за спортисте из читавог региона, па и света. Покушала сам ових дана да ступим у контакт са неким вашим челним људима како бисмо покушали да помогнемо око уређења Саваче, али сви ме некако гледају бледо и незаинтересовано, као да не разумеју о чему причам, као да их то уопште не интересује. Штета, велика штета.

Панорамско разгледање жичаром на Црном Врху

Жичара на Црном ВрхуЗа организоване групе туриста који током лета желе да оду на планину Црни врх,  омогућено је панорамско разгледање двоседом жичаром. Цена вожње жичаром је 300 динара.

-За панорамско разгледање планине и околине је неопходно да се организоване групе туриста пријаве нашој служби дан раније. На Црном врху код Бора, увелико трају радови на контроли ски лифта и раде се измене на основном стубу. До почетка скијашке сезоне, биће постављена ограда, направљено санкалиште за децу недалеко од паркинга, и отворен угоститељски објекат – рекао је Александар Миликић, директор Борског туристичког центра.

Двоседа жичара, дар Скијалишта Србије, капацитета 1.193 скијаша на сат, опремљена са 169 седишта и дуга око 1.300 метара. Има две брзине , скијашку од 2,5 метара у секунди и летњу туристичку брзину од 1,67 метара у секунди.

Лоша канализација и учестала крађа шахти

 Драгиша Николић, председник новоизабраног Савета МЗ Нови ЦентарУ Месној заједници “Стари центар“, у којој живи око четири хиљада људи, највећи проблеми су атмосферска канализација, која већим делом није у функцији, учестала крађа решетки и поклопаца на шахтовима, као и олука, неуређен простор око пијаце, паркинг простор и оронули објекти, које би требало реновирати. Драгиша Николић, председник новоизабраног Савета ове МЗ, каже да је сарадња са локалном самоуправом и јавним предузећима на задовољавајућем нивоу.

– Априла је у МЗ “Стари центар“ изабран нови Савет од девет чланова и именоване су нове Комисије за културу и спорт и Одбори за уређење простора, хуманитарна и социјална питања, као и Мировно веће. Ова радна тела имају обавезу да нам доставе своје планове за наредне четири године, који ће укључити организовање акција за стара лица, израду социјалних карата и пружање помоћи најугроженијим особама. До сада смо имали добру сарадњу са представницима локалне самоуправе, а нарочито са Таисијом Ристић, помоћником председника Општине, која често долази и интересује се за решавање проблема наше месне заједнице. Такође, имамо добру сарадњу са директором ЈП “Дирекције за изградњу Бора“. Углавном су  сви захтеви које смо предали надлежним институцијама или реализовани или ће бити одрађени у наредној години  – рекао је Николић.  Прочитајте више

Кварцверке власник седам рудника у Србији

Небојша ИлинчићНемачка компанија Кварцверке, највећи европски произвођач кварцног песка, завршила је процес преузимања контролног пакета акција од 87 посто компаније Каолин АД и тиме постала власник српског Југо-Каолина, у чијем саставу послују пет рудника из састава „Копова Уб“ као и рудници кварцног песка Белоречки пешчар код Бора и Србокварц код Зајечара.

– Ово је стратешка инвестиције Кварцверкеа у регион Балкана. Циљ компаније је развијање пословања у Србији, и уверен сам да ћемо заједничким снагама постићи врхунске резултате доприносећи тако не само напретку наше компаније већ и напретку целе земље – рекао је Небојша Илинчић, директор Југо-Каолина, у којем ради око 300 радника.

Илинчић је нагласио да су овдашње резерве и квалитет кварцног песка на високом нивоу.

-Управо то представља шансу Србије да постане европски лидер у производњи стакла, али и значајан извозник сировине и томе у прилог говори долазак компаније Кварцверке у Србију – додаје Илинчић.

Мото скуп на Борском језеру од 12 јула до 14. јула

Мото скуп

Мото скуп на Борском језеру од 12 јула до 14. јула

Мото скуп на Борском језеру, код Бора одржаће се од 12 до 14. јула. Организатори су овдашњи мото клуб „Еаст бикерс“ , који очекују долазак више од 1.000 заљубљеника у двоточкаше из Србије, Словеније, Црне Горе, Македоније, Републике Српске, Немачке, Чешке, Пољске, Русије, Норвешке. На Борском језеру наступиће бендови: Crossroad, Свети Грал, Предигра и  BandX.

-Традиционални дефиле учесника мото скупа по главним градским улицама: „Николе Пашић“, „Моше Пијаде“ и „Зелени булевар“ се очекује у суботу, у поподневним сатима – рекао је Војкан Видић, познатији као Лиско, председник мото клуба „East bikers“.

 

Отворено првенство Србије у триатлону 04. августа на Борском језеру

Триатлон пресНа Борском језеру, код Бора, 4. августа биће одржано отворено првенство Србије у триатлону „Rock and Ice триатлон 2013“ . Промотер трке је познати водитељ Иван Зељковић, који ће и учествовати у трци спринт триатлон.

Трка на олимпијској дистанци подразумева 1.5 километар пливања на Борском језеру, 40км вожње бициклом на путу Борско језеро – Дубашница и 10 км трчања испред хотела „Језеро“. Трка у спринт триатлону укључује 750 метара пливања, 20 км вожње бициклом и пет км трчања, а дечија акватлон трка се састоји из 200 метара пливања и 1.000 метара трчања.

триатлон-Већ имамо пријављене учеснике из Хрватске и Црне Горе. Најуспешније у спринт триатлону и дечијој трци очекују робне награде, док је за најбоље у трци на олимпијској дистанци предвиђена новчана награда – рекла је Милена Драгићевић, директор трке на јучерашњој конференцији за новинаре.

Промотер трке Иван Зељковић истиче да је триатлон је најбржи растући рекреативни спорт на свету по броју учесника.

-На првом месту је битно да завршим трку, и то да је завршим у свом темпу. Битно је да трку завршим здрав, без повреда као и да је завршим са осмехом. А важно је и да не будем последњи, што сам досад успевао, па се надам да ће тако бити и 04. августа на Борском језеру– рекао је Зељковић. Прочитајте више