Архива за: јул 2013

Почела уградња калориметара у подстаницама

Радници фирме “Еуро-Инвест-Монт“ д.о.о. из Обреновца почели су да уграђују калориметре у 208 подстаница борске “Топлане“. Уградња ће трајати око месец и по дана, а средства за уградњу обезбеђена су из донације KfW банке, у оквиру пројекта “Рехабилитација система даљинског грејања“. Вредност ове инвестиције је 94 хиљада евра.

– Ми смо урадили термински план рада, кога ћемо се придржавати. У питању су калориметри компаније “Kamstrup“ из Данске, као и ултразвучни мерачи, којима ће се мерити количина испоручене топлотне енергије. Дневно ћемо уграђивати три до четири калориметара. Грађани су до сада плаћали утрошену топлотну енергију по квадратном метру, а сада ће је плаћати по утрошку, односно по киловат сату – нагласио је Десимир Миљковић, технички директор у ЈКП “Топлана“.

Према речима Душана Јарића, власника фирме “Еуро-Инвест-Монт“, поступак уградње калориметара је једноставан и не траје дуже од два сата.

Наплата грејања по утрошку топлотне енергије квалитетно ће се реализовати тек са уградњом мерно регулационе опреме у подстаницама, а за то ће бити издвојено око 900 хиљада евра. То ће омогућити, тврди Миљковић, изједначавање грејања у целом граду.

Интересни лобији “кроје“ судбину радника

Веће Самосталног синдиката Србије из Борског округаПритисци за измену Закона о раду не потичу од синдиката, већ од стране домаћих и страних унија послодаваца, Америчке привредне коморе у Србији и неких невладиних организација, иза којих се налазе захтеви страних инвеститора, па није тешко наслутити у ком правцу ће код измене закона ићи српска влада, речено је на прошлонедељном заједничком састанку чланова већа Самосталног синдиката Србије из Борског округа, одржаног у Бору.

-Поставља се питање каква би, у таквим околностима , требала да буде улога синдиката. Да ли она треба да буде пасивна, да сачека туђе предлоге, па онда да на њих  одговара, при чему је познато да тим који се брани нема шансу да постигне гол, а може завршити утакмицу са пуном мрежом голова. Ми сматрамо да синдикат треба да има активну улогу, мора изаћи са својим формулисаним захтевима и предлозима. Наравно да ће се морати постићи неки компромис, нешто ћемо ми да попустимо а нешто предлагач- рекао је др Рајко Косановић, стручни сарадник у самосталном синдикату Србије, који је присуствовао састанку. Прочитајте више

Дуже од деценије без градског превоза

Интервју са Стојменом Ђурђијевским, председником Савета Месне заједнице “Металург“

 

Стојмен ЂурђијевскиСтојмен Ђурђијевски, председник Савета МЗ “Металург“ у интервјуу за недељник “Борски проблем“ истиче да су горући проблеми ове месне заједнице, која има око 2500 становника,, градски превоз, биодиск, дивље депоније,лоше саобраћајнице и атмосферска канализација. Са јавним предузећима је успостављена добра и коректна сарадња,а  проблеми на које указују мештани ове МЗ  се решавају  у договору са надлежним институцијама. Прочитајте више

Подршка особама са инвалидитетом

ПОДРШКА ОСОБАМА СА ИНВАЛИДИТЕТОММарија Рауш, саветница у Канцеларији високог комесара за људска права Уједињених нација истиче да је Конвенција за заштиту права особа са инвалидитетом УН на снази од 2008 године и да предвиђа широку лепезу људских права које су гарантоване свим особама са инвалидитетом. Она је нагласила да је важна спремност локалне заједнице да те људе прихвати и омогући им услове за адекватан живот.

-Једно од тих права, наведено у члану 19, је право људи на живот у заједници. То подразумева да особе са инвалидитетом имају право да одлуче да не желе да живе у институцијама и да им се омогући живот у заједници путем стварања адекватних услова. За овај проблем је везан и други члан конвенције који гарантује свима право на пословну способност. Проблем смештања људи у институције и њихов, готово, доживотни боравак у тим установама је везан за проблем честог одлучивања о одузимању пословне способности особе са инвалидитетом, где након тога за те особе одлуку о смештају доноси њихов старатељ. Република Србија је ратификацијом конвенције преузела обавезу да та права гарантује. На држави је да створи механизме и начине да се та права адекватно остваре– рекла је Раушова. Прочитајте више

Пројекат водоснабдевања у Тимочкој Крајини

РВС "Боговина"Небојша Марјановић, председник општине Бољевац истиче да је изградња регионалног водосистема (РВС) „Боговина“, која је започета деведесетих година прошлог века, један од најважнијих пројеката за источну Србију, јер решава проблем водоснабдевања у Тимочкој Крајини. Како је недавно изјавио Млађан Динкић, министар финансија и привреде, завршетак изградње РВС “Боговина“ финансираће Развојни фонд из Абу Дабија, из Уједињених Арапских Емирата .

-Реализација овог пројекта је једна од најважнијих инвестиција за будућност источне Србије јер решава проблем водоснабдевања у пет градова: Бор, Зајечар, Књажевац, Бољевац и Неготин, у наредних 100 година. Овај пројекат је вишеструког значаја јер предвиђа регулацију поплавног таласа, и ствара услове за наводњавање око 7.000 хектара обрадивих површина у Тимочкој Крајини. Изградња бране би допринела заштити од поплаве, побољшао би се квалитет воде у Црном тимоку и Тимоку, наводњавало би се све до Неготина. Такође је предвиђено и стварање акумулационог језера и изградња фабрике воде која је важна за будућност овог дела Србије будући да је у свету изражено велико интересовање за квалитетну воду – рекао је Марјановић. Прочитајте више

Постављање рампи за инвалиде

Нихад МислимоскиЈП „Дирекција за изградњу Бора“ у сарадњи са локалном самоуправом почиње постављање прилазних рампи на улазима институција и стамбених зграда у Бору. По речима Нихада Мислимоског, члана Општинског већа задуженог за рад и социјалну политику, из општинског буџета је опредељено два милиона динара а предлог је да се приступне рампе поставе на улазу у зграду Општине Бор, Центра за социјални рад, а биће постављене и на улазима стамбених зграда, чиме ће се умногоме олакшати живот ових особа.

-У последњих неколико дана одржано је неколико састанака са председником општине Бор Сашом Вукадиновићем и директором Дирекције за изградњу Небојшом Јаношевићем око постављања прилазних рампи за особе са инвалидитетом. Институције и установе које су профитабилне законом су обавезне да сопственим средствима поставе прилазне рампе за инвалиде док ће локална самоуправа помоћи онима који немају приходе – рекао је Мислимоски.

Четворо повређених у саобраћајној незгоди код Бора

Саобраћајна несрећаУ саобраћајној незгоди која се догодила на путу ка Брестовачкој бањи, троје особа је задобило лакше и једна тешке телесне повреде. Несрећа се догодила јутрос око четири сата, када је возач „Голфа 4“ Б.М. (29) покушао да избегне возило које је прешло на његову страну пута, након чега је ударио у избочину и слетео са пута низ падину дубоку око 23 метара.

Том приликом лакше телесне повреде су задобили Б.М. (29), М.И.(25) и Т.А.(22), сви из Бора, док је С.Н.(21) из Словеније због напрслине два пршљена пребачена у Београд.

М.И. који је успео да се извуче из аутомобила и М.М. који живи близу места где се догодила несрећа, извукли су троје младих из возила који су потом превезени у борску болницу где им је указана помоћ.

 

Манастириште добија воду наредне године

Интервју са Небојшом Јаношевићем, директором Дирекције за изградњу Бора

Небојша ЈаношевићЗа рад Дирекције за изградњу Бора из општинског буџета, ове године је предвиђено  380 милиона динара, а новац ће бити утрошен за улагање у инфраструктуру, уређење и одржавање локалних путева као и за обнову сеоских домова култура и школских објеката.

Од августа се креће и са изградњом треће траке од Вијадукта код Брестовца до кружног тока на ИВ км, а у плану је и израда пројеката за изградњу јавних тоалета на неколико локација у граду, поручује у интервјуу за борски недељник „Проблем“ Небојша Јаношевић, директор Дирекције за изградњу Бора.

Када почиње изградња водовода за реон Манастириште у селу Злот?

– Пројекат је урађен и биће реализован у две фазе. Укупна вредност радова је око 11,5 милиона динара, и из општинског буџета је за ову годину издвојено шест милиона динара. Биће расписана јавна набавка и за 40 дана би требало да се изабере извођач радова.

Прибављене су локацијске и грађевинске дозволе.  Пројекат предвиђа изградњу пумпне станице, резервоар од 40 метара кубних,  изградњу цевовода у дужини од око пет километра и  радове на санацији сеоског резервоара. Претпостављам да ће се ове године радити на изградњи пумпне станице и резервоара што ће коштати 3,8 милиона динара и делом на изградњи цевовода, док ће се преостали део одрадити наредне године. Са реализацијом овог пројекта је започето јо 2008. године, када је урађен идејни  и нацрт главног пројекта, и наплаћено је 60 одсто потраживања, међутим стало се са радовима. Пошле године смо поново покренули ову причу, али је немогуће да се сви радове заврше ове године, тако да ће око  50 домаћинстава реона Манастириште у борском селу Злот,  добити воду наредне године.

Какву сарадњу имате са саветима месних заједница?

-На основу исказаних потреба сеоских и градских месних заједница, ми у децембру правимо планове за наредну годину. Представници Савета месних заједница нам достављају приоритете и планове за комунално уређење и на основу њихових захтева радимо финансијски план и тражимо средства за реализацију ових пројеката. Ове године је Дирекција добила пет милиона динара за сеоске МЗ, а локална самоуправа им је одобрила 20 милиона динара за уређење домова културе, реконструкцију мокрих чворова, замену столарије итд. Ове године су средства плански усмерена за МЗ Злот, Шарбановац и Доња Бела Река, јер смо уочили да су те три МЗ јер су прошле године изведени радови у другим МЗ. У МЗ Злот се ради на замени олука и столарије као и на поправци кровне конструкције, обнављању фасаде и за те радове је издвојено 1,8 милиона динара. Успешно је спроведена акција у борским селима на асфалтирању деоница у дужини од 1000 метара. Када је реч о асфалтирању путева у граду, при крају су радови у насељу МЗ Стари Центар и Брезоник. Сваког месеца имамо састанке са представницима савета месних заједница, када нам предају захтеве и разговарамо о приоритетима.  Оно што је најхитније, трудимо се да одрадимо у што краћем року.

Када почиње изградња треће траке од Вијадукта код Брестовца до кружног тока?

-Изградња треће траке у дужини од 1075 метара, од моста до кружног тока на ИВ км, креће од 01. августа. Завршена је јавна набавка и потписан је уговор са извођачима радова а то је Предузеће за путеве Зајечар. Радови ће бити одрађени у две фазе. Укупна вредност радова, који подразумевају и реконструкцију канализационе и водоводне мреже, измештање јавне расвете и уређење тротоара  је 62 милиона и 400 хиљаде динара, од чега локална самоуоправа обезбеђује око 34 милиона динара, колико је и издвојено за прву фазу.

Зашто Бор нема јавне тоалете?

-Радимо на томе да ускоро почнемо са израдом пројекта за јавне тоалете, и према последњим проценама у Бору би било довољно изградити три јавна тоалета. Настојаћемо да тоалети најпре буду изграђени у центру града и на ИИ или ИИИ км, а касније ако буде било довољно пара и у насељима Нови градски центар, на ИВ км и у насељу Металург. Ову идеју ћемо покушати да реализујемо наредне године, јер је просто немогуће да то одрадимо ове грађевинске сезоне. Из локалне самоуправе смо добили и смернице да за 10 одсто смањимо буџет нашег предузећа.

На чему ћете штедети?

-Ми већ штедимо и наши захтеви који су упућени ка Општини су коректни. Свуда где буде било могућности да се смање трошкови то ћемо и учинити. Највећа уштеда у јавним предузећима би требала да буде мања потрошња горива, на репрезентацијама и нижим платама запослених. Радници у нашем предузећу имају ниже зараде од запослених у другим предузећима. Уколико буде социјалног програма, верујем да постоји могућност да се у готово свим предузећима уради систематизација са мањим бројем запсолених, у том случају би у нашем предузећу број запослених био мањи за 20 одсто, јер пуно њих путује из околних места, свакодневно, на посао. Дирекција за изградњу Бора тренутно има 31 радника.

Да ли фирме плаћају редовно накнаду за грађевинско земљиште?

-Када је реч о накнади за грађевинско земљиште, прошле године смо успели да степен наплате побољшамо за више од 200 одсто. Већим дужницима су послате опомене пред утужење, након чега се одређени број фирми одазвао и исплатио дуговања тако да смо месечне приходе од такси за градско грађевинско земљиште који су износили око 1,5 милиона повећали на 7,8 милиона динара. Опомене су биле уручене свим физичким лицима који су за грађевинско земљиште дуговали више од 20 000 динара. И даље има оних који дугују, али је ситуација много боља него у ранијем периоду.

Real Time Analytics