Незнам како, али и сам сам се заинтересовао за утакмицу фудбалера Србије на Максимиру. Као некад у време када смо редовно пратили недељно ,,Време спорта и разоноде“,  на Радио Београду. У то време, већина пунолетних мушкараца, широм Титове Југославије, знала је саставе свих екипа у првој лиги, знали су се највећи ривали на појединим местима у тиму, а у време дербија, недељом поподне, градске улице су биле пусте. Од тада су остала само имена и успомене. Време и политика учинили су своје. Данашња омладина и не зна за ,,Јелен супер лигу“,  много јој је познатији ,,Јелен“ као појам познатог напитка. Зато није ни чудо што је мало ко приметио да нас је прошле недеље напустио легендарни борски фудбалер Слободан Перишић. Отишао је скромно и тихо, исто као што је напустио успешну фудбалску каријеру и  био успешан фудбалски тренер. Без афера и скандала. Без баснословних трансфера и намештених утакмица. За инат свима онима који су од спорта направили морални бездан. Полако се круни најуспешнија борска екипа која је крајем шездесетих и почетком седамдесетих била ,,Чудо на стадиону крај пирита“  и која је у границама тадашње СФРЈ била екипа на цени. Само се ретки у овом граду сећају да је ФК Бор играо и у Европском купу купова! Истина, једно коло али  за памћење и поштовање…

А као доказ ко су и шта су били борски црно – бели, пре четрдесетак година, може да послужи ова мала агенцијаска вест. Чисто да се подсетимо да поодавно нисмо град без спортске традиције.

Многи од нас су тек пре неки дан чули за спорт под називом снукер. И то баш у тренутку када је у прелепом хотелу “Језеро“ отворено европско првенство у том спорту (или хобију, како ко узме). Додатно је занимљиво да дотично првенство није за тамо неке професионалце (ко зна какви су ти) него је посвећено узорним аматерима, и то не већ премореним и ислуженим сениорима снукера већ одморним и талентованим јуниорима. За пример. Лично се не разумем у поменуту игру и мало су ми страни ти штапови и кугле али видим да то неки воле. Видим да се  они злонамерни питају шта ће се радити са толиком снукер (они простији би рекли – ,,билијар“) столовима када се првенство заврши. Обзиром да је водећи спонзор првенства РТБ Бор мислим да је одговор о намени столова сасвим лак а детаље о њиховој евентуалној каснијој судбини испричао ми је један важан синдикалац: ,,Опште је познато да нашим радницима `фали креатвност у часовима паузе за доручак и евентуалне доколице пред крај радног времена па смо ми спремни, да по закону прдвиђеној процедури, предложимо руководству да се снукер столови, после првенства, равномерно распореде на Церову, копу Кривељ, у Јами и на платоима испред Топионице (како старе тако и нове) и Фабрике сумпорне киселине. Ако преостане неки сто предлог синдикалне подружнице биће да се он ставе на располагање и  погонима у Мајданпеку. А ако и тада претекне неки,  предложићемо да се доделе општинским јавним предузећима, а пре свега ЈКП,, 3.октобар“ – за случај да код директора Орсовановића сврати Душан Петровић, за кога сви Мачвани тврде да је најбољи снукериста источно од Дрине“. Наравно, анонимни синдикалац није хтео да ода баш све тајне око снукер столова. Каже да ће то бити велико изненађење. А ми му желимо да буде председник синдикалне подружнице макар до пензије, како то обични и бива, а и што јесте највећа жеља свих синдикалиста.

                        Михајло В. Марковић