Архива за: јануар 2013

Љубиша Миљковић искључен из чланства у ССМС

Сњдница синдикатаОдбор Регионалне организације Самосталног синдиката металаца Србије искључио је Љубишу Миљковића, председника синдикалне организације Самосталног синдиката металаца Рудника бакра Бор из чланства у Самосталном синдикату металаца Србије због рада противно Статуту те синдикалне организације. Именовано је повереништво синдикалне организације Самосталног синдиката металаца Рудника бакра Бор а за повереника је изабран Драгиша Трујкић, актуелни председник Већа савеза самосталног синдиката општине Бор. Прочитајте више

Волебек: Положај мањина у Србији добар

Кнут Волебек, високи комесар за националне мањине ОЕБС-аКнут Волебек, високи комесар за националне мањине ОЕБС-а, изјавио је данас у Бору да је положај националних мањина у Србији добар као и идеја о оснивању Савета националних мањина и да би у том правцу требале да делују и друге земље.

– На неки начин, национални Савети служе за каналисање интереса појединих националних мањина према Влади. С обзиром да су национални савети надлежни за питање информисања, културе и баве се другим питањима везаним за положај својих припадника на одређеној територији, они представљају везу мањина и Владе с којом могу да преговарају о суштинским проблемима које имају – рекао је Волебек, приликом данасње посете ТВ Бор. Прочитајте више

Колумна (29.01.13)

Чуди Вас стил којим се разговара у нашој локалној скупштини. Мислите да је прејак? Онда прочитајте речник којим прича човек који већ осам година води Медијски јавни сервис Србије и самим тим утиче на образовање и културу наше деце!

Генерални директор Радио-телевизије Србије Александар Тијанић прошле недеље је одговарао на питања „твитераша”, која су му постављали путем ове друштвене мреже, у организацији Независног удружења новинара Србије (НУНС). Можда нам из овог текста буде јасније зашто нам овако иде! Ово су питања и (ваљда) одговори:

Да ли постоји шанса да РТС оформи тим истраживачких новинара попут Инсајдера са Б92?

– Наравно. Чим од полиције добијем досије са комплетним подацима као и аутори Инсајдера.

Зашто губимо Косово?

– Вековна српска глупост. Деценијска слабост. Србија без снаге је као филхармонија без инструмената.

На шта вам личи данашња Србија?

– Томина флаша. Вучићева ракија.

Зашто вас је после избора похвалио председник Николић?

– Зато што на РТС-у ниједан председнички кандидат није јео шненокле пет пута, за разлику од других станица.

Да ли је рецепт за доживотно директоровање дружење са Вучићем још од ЈУЛ-а и пословање са Ђиласом?

– Био сам директор и главни уредник осамдесетих година кад су обојица били дечаци.

Да ли је истина да ћете бити кум на венчању Мркоњића и Бекуте?

– Не могу баш рећи да се дружимо. Има Мрка довољно кумова.

Господине Тијанићу, камо факултет?

– У удружењу необразованих поред мене су Тирнанић, Кривокапић, Панчић… Леп списак жртава образованих.

Ко је по вашем мишљењу Срећко Шојић на политичкој сцени? Или можда ко није?

– Срећко Шојић је направљен од делова који чине српску политичку елиту. Савршенство од лика.

Да ли су тачне гласине да сте прогутали муву из студија?

– Јесам. И не само њу. Било је ту и буба.

Шта вам је Тома радио у четири зида па је пристао да вас ипак не смени? Немојте се стидети.

– За председника је плус што признаје да је Закон изнад његове воље.

Господине Тијанићу, који је Мирин број телефона?

– У овим годинама више комуницирам са Слобом.

Је ли истина да сте студирали са председником Николићем?

– Да. Одатле и наша чврста међусобна веза.

Господине Тијанићу, ја никада нисам гледала „Бољи живот”, да ли морам да плаћам претплату?

– Ако ниједном нисте гледали, морате да платите претплату.

Г. Тијанићу, хоће ли Вучић да хапси Озрена Солдатовића?

– Ако му терминатор Вучић не дође главе, ја не могу.

Е, то је то. Поменути је овако речит од када је био ,,Мали од Мирине палубе„, што није чудо. Само се питам: ко га сада чува? А сви ми имамо само један важан задатак – да плаћамо ТВ претплату! И онако нам је ту ,,Бољи живот„, а ако будемо добри следе нам ,,Добри људи``, а онда зна се ,,Породично благо„…. један је Тијанић!

 

Михајло В. Марковић

СНС покреће иницијативу за прекомпоновање власти у Бору

Седница СО БорНакон што је Српској напредној странци у Бору приступило неколико одборника, Одборничка група „Промене за Бор – Томислав Николић“, у локалном парламенту сада броји девет одборника. У наредних неколико дана очекује се да се још два одборника прикључе овој одборничкој групи, након чега ће уследити и иницијатива за прекомпоновање власти у Бору по угледу на републичку Владу, најавила је др Злата Марковић, председник Општинског одбора Српске напредне странке. Прочитајте више

Колумна (22.01.13)

Чудо је овај интернет. Свашта човек може да нађе. И оно што жели и оно што не жели. Све је случајно. Тако неко вече налетим на текст на енглеском језику писан арапским нагласком! Следеће саржине (извињавам се због лошег превода):

Само што смо полетели, звао је Његово Величанство шеик брат Калифа, да ме пита зашто ме нема на другој страни нашег дугачког трперзаријског стола на доручку!? Ја сам му рекао да идем до нашег Манчестер Ситија и да ћу успут да свратим до Србије. Брат Калифа је питао шта је то Србија а ја сам му рекао да је то она земља из које су ономад дошли својим авионом, а вратили се нашим авионом, јер се њихов покварио. Онда ме је он питао јесмо ли бацили тај авион што се покварио, ја сам му рекао да се то у Србији не ради него се ствари поправљају. Брат Калифа је рекао ,,Свашта има на овом свету„, пожело ми да купим појачања за Манчестер Сити и рекао да се јавим када се вратим.

Мало сам се уплашио током слетања. Наиме, слетели смо на парче бетона поред омање зграде са торњем, па сам мислио да смо принудно слетели. Онда је пилот рекао да је све у реду, да је њихов аеродром мали па да то тако изгледа.

Онда сам изашао из авиона где ме сачекао брат Александар и неки војници. Један од војника је високо подизао колена и витлао неком сабљом, онда му је брат Александар климнуо главом, па се овоај склонио, онда сам ја климнуо главом и моје обезбеђење је вратило своје сабље, пиштоље и пушке у корице. Војник изгледа није имао лоше намере. Остали војници су били исте висине и лепо поређани, баш су били лепи па сам питао брата Александра да ли могу да их купим и да их држим код мене на аеродрому за случајеве кад ми дожу неки гости а он је са жаљењем рекао да то није могуће. Па сам ја са жаљењем то рекао секретару који је војнике са жаљењем прецртао са списка за куповину.

Онда ме је брат Александар одвео у неку зграду са црвеним теписима и узаним ходницима где смо, у некој просторији величине мог купатила у Абу Дабију, имали састанак са многим неким људима. Питао сам брата Александра да ли могу да купим ту зграду да буде амбасада Уједињених Арапских Емирата а брат Александар је са жаљењем рекао да је то немогуће јер је то већ зграда Владе Србије! Ја сам погледао кроз прозор и видео неку зграду у рушевинама, преко пута. Питао сам брата Александра да ли могу да купим ту зграду кад већ не могу ову? Брат Александар ми је са радошћу рекао да је зграда на продају али у пакету са фабриком војних ракета. А његов колега брат Млађан је додао и да је тај пакет такође у пакету са осам пољоприврених комбината и кредитом за наводњавање! Пошто ми се зграда од преко пута допала рекао сам секретару да стави на списак све – и зграду и ракете и кредит и комбинате, а после ћемо да видимо шта ћемо са тим. На Блиском истоку увек може да се нађе неко коме то све треба. А ако пољопривредни комбинати имају лепу траву можемо да је ставимо на стадион Манчестер Ситија.

После смо обишли неко велико бетонско корито са седиштима са стране и великом ливадом у средини. По стативама са стране ливаде претпоставио сам да би то могло бити неко игралиште за фудбал а да ће после да ме воде на неки фудбалски стадион. Брат Александар и домаћин игралишта брат Драган, рекли су да после неће да ме воде нигде, јер смо баш сада на стадиону њиховог највећег фудбалског клуба и да је тај клуб некада био првак Европе и света! Ја сам се слатко насмејао а и они су, да ме не увреде. Због културе сам рекао да би њихови богаташи требало да купе клуб као што је моја породица купила Манчестер Сити. Онда су они рекли да то не би било по закону а да су богаташи пола у притвору а пола се крије. Али да ја могу да будем спонзор клуба. Онда су се насмејали, а и ја са њима, да се не увреде.

У Србији смо били у лову. Свидело ми се ловиште, хтедох да га купим, али ми брат Александар са жаљењем рече да ловиште није на продају, већ тридесет и нешто година, од када је умро њихов највећи ловац. Такође смо отишли у неки клуб на вечерњу забаву, свидео ми се и клуб и певачица, хтео сам да их купим обоје. Брат Александар ми је са радошћу рекао да они имају прилично велики избор певачица, па нисам купио клуб док не изаберем певачицу. А то не знам кад ћу јер сам хитно морао да завршим посету и одлетим у Манчестер. Данас играмо дерби против Арсенала! Велики дан! Секретару сам рекао да ме, када се вратимо у Абу Даби, подсети шта сам купио у Србији, не би ли о томе обавестио Његово Величанство шеика брата Калифу, на доручку, када се и ако се видимо. Обрадоваће се! Он увек воли кад ја нешто купим.

 

Михајло В. Марковић

Такмичење скијаша на Црном врху

Све веће интересовање за скијалиште на Црном ВрхуПоводом обележавања Међународног дана снега и скијања, ЈП „Борски туристички центар“ организује прво такмичење скијаша и рекреативаца на Црном врху недалеко од Бора, које ће бити одржано сутра у 11 сати. Из Борског туристичког центра саопштавају да се тог дана неће наплаћивати ски пас који иначе кошта 300 динара, као и да почиње са радом школа скијања коју организује Скијашки клуб Бор.

Такмичење скијаша ће званично отворити генерални директор Рударско – топионичарског басена (РТБ) „Бор“ Благоје Спасковски. За све љубитеље скијања организован је и бесплатан превоз до Црног врха.

Бор напредује – субвенције се смањују

Локални савет за запошљавањеНакон што је буџетом општине Бор за 2013. годину опредељено пет милиона динара за субвенционисање самозапошљавања и отварања нових радних места у овој години, Локални савет за запошљавање, именовао је Комисију за израду Локалног акционог плана по коме ће се реализовати ова средства.

Савет је предложио да се за отварање нових радних места определи 3,4 милиона динара, а да се преостала сума од 1,6 милиона динара усмери за програм самозапошљавања. Прочитајте више

Колумна (15.01.13)

Све се мења – само прасетина и руска салата не излазе из моде. То ми пада напамет када саберем све ове догађаје и утиске око свих ових празника. Покушавајући да преко Нове године спојимо каталички и православни Божић а да се некако ту повежу и дани око Српске нове године, а да не потрошимо превише дана од преосталог годишњег одмора, у потпуности смо изгубили из вида остала догађања око нас. Тек сам ових дана ( на Youtubu, а где другде) видео снимке (аматерске, на жалост) концерта који је рок група СМАК одржала у београдској Комбак арени 29. Децембра, сада већ прошле године. И чудим се сам себи како сам успео да пропустим такав музички спектакл!? Неопрезност? Године? Криза? Неизвесност око Косовске платформе? У сваком случају, снимак поменутог концерта враћа ме трећину века уназад!

Тешко је објаснити данашњој младежи да некад (кааад смооо миииии ишлиии у шкооолуу) није било интернета, Фејса, Тјуба, ММСа и осталих телекомуникационих новотарија. Да, у то време се по школама дружило, причало, волело, свађало па и учило. Када поменух СМАК (ако се добро сећам то је значило Самостални Музички Ансамбл Крагујевац) некако не могу да се не сетим концерта поменута групе, овде код нас у Бору и то у боскопу Звезда. Од 18 и 20 часова, ексклузивно! Да не буде велике гужве. Све се то догађало почетком децембра 1976. године. А код нас у школи прави музички рат – са једне стране занесењаци у Бреговића и Бијело дугме а са друге стране ,,Смаковци„ – код њих се знало Радомир Михајловић – Точак, његове солаже па тек онда друг Тито!. То је било навијање! У крајњој линији, када се сада подсетимо, то је била и музика! Морам да признам, мада се мало кајем због тога, да сам спадао у фанове ,,Веселих Сарајлија„ и да су ми Шумадинци били мало преозбиљни. У сваком случају, дан пред концерт склопљен је мир. Сви идемо на спектакл! Па да видимо ко је бољи. Тако и би! Ми седмаци из школе Вук Караџић купили смо карте и за 6 и за 8! Да не пропустимо. Наравно, кикирики и семенке. Већ у пола 6 ушли смо у салу, што да се не би гурали на уласку (кад нагрне раја), што да би чули тонску пробу. Али… у 6 и 15 у сали је било двадесетак гледалаца тј. слушалаца, тачније – окорелих рокера! СМАК је (по уговору, вероватно) морао да одсвира своје. Ми смо отворених уста гледали и слушали легенде (сада би се рекло – бленули). А састав импресиван, оригинална постава СМАК – а (као и пре пар недеља у Арени) али без клавијатуристе Лазе Риствског (сада већ покојног), који је баш тих дана прешао у Бреговићев табор ради снимања ЛП – а у Лондону. Радомир Михајловић – Точак, Чачанин са статусом бога међу гитаристима, праши као да свира на Вудстоку! Рокери одрадише свој репертоар и одоше на паузу између две свирке у гардеробу. Најхрабрији међу нама (Богче, сада у САД) крену за њима. Кренусмо и ми остали, где да пропустимо прилику! Кад у гардероби – изненађење! Рок легенде између два наступа мажу паштету на хлеб и пију јогурт из тетрапака! Не сећам се коме је било непријатније због нашег уласка у гардеробу, нама или њима? Као културни основци, остали смо минут – два, пипнули са страхопштовањем Точкову гитару и изашли разочарани у статус југословенских рок звезда. Не могу да се сетим колико је људи било на другој свирци, од 8 увече. Није ни битно. СМАК је свих тих година имао харизму и поклонике. Новац никад. Ваљда зато што су били испред свог, а и нашег, времена.

Зато ме и радује величанствени наступ у Арени и више од двадесет хиљада рокера, из свих делова бивше СФРЈ, који су преко два сата певали и плакали уз песме старе више од 30 година, уз чињеницу да се многи од присутних нису ни родили у време када су те песме били хитови! Сви коментари на блоговима, што је чудо за наше прилике, су јединствени – најјачи концерт одржан у Арени, икад! Они црнохуморно иронични би рекли: ,,Бољи и од концерта Џенифер опез, ма дај, немогуће!?!? Е, то враћа наду! Да нешто НАШЕ може да уједини све НАС! И да кажемо да је добро а да је из Србије. Можда се времена мењају. Можда почињемо да схватамо наше вредности. На време или прекасно? Није ни важно.

 

Михајло В. Марковић

Real Time Analytics