Dragan Zikic

СПС незаобилазни политички фактор...

Општински одбор Социјалистичке партије Србије у Бору обележио је протеклог викенда 24 године постојања и рада, а овим поводом одржана је и пригодна св...

Selimir Stepanovic1305

“Силиконска долина“ и ш...

Селимир Степановић, архитекта у пензији и доајен борске архитектуре(1) У Бор долази 1966. године, где ради и живи до 2000. године. Радио је у ''Тимог...

Ljubisa Radivojevic

Не зна за болест 85 година...

Док његови укућани сваке зиме болују од грипа, Љубиша Радивојевић је тај који им кува чајеве. Дневно препешачи бар 10 километара, живи здравим животом...

Srdan Radosevic_1832

Дуговања грађана преко 650 милиона...

Степен наплате у Јавном стамбеном предузећу у Бору од почетка године био је већи од 80 одсто. Међутим, према речима Срђана Радошевића, директора овог ...

Бор

Srdan Radosevic_1832

Дуговања грађана преко 650 милиона

Степен наплате у Јавном стамбеном предузећу у Бору од почетка године био је већи од 80 одсто. Међутим, према речима Срђана Радошевића, дирек...

Привреда

Slovenci 0034

Бор велика шанса – следе договори

Након што је Живорад Петровић, председник општине Бор посетио словеначко предузеће ''Искра-заштита''...

Култура

Malinik 2014 - Makedonci

Фестивал радости и пријатељства

Четврти међународни фестивал фолклора ’’Малиник 2014’’, у трајању од три дана, представио је Боранима програме фолклорних ансамбала Македони...

Забава

IMG_0535

Вожња мотора – стил живота

У организацији борског мото клуба ’’East bikers’’ одржан је, од 4. до 6. јула, седми ’’Мото скуп Борско језеро 2014’’ на ’’Старој плажи’’, к...

Хроника

1402996715-traktor

Прегазио га трактор

У борском селу Оштрељ погинуо је Д.Б. (63) кога је његовом дворишту прегазио трактор, који је он покушао да заустави рукама! Д.Б. је напу...

СПС незаобилазни политички фактор

Dragan ZikicОпштински одбор Социјалистичке партије Србије у Бору обележио је протеклог викенда 24 године постојања и рада, а овим поводом одржана је и пригодна свечаност за чланове и симпатизере партије.

Прочитајте више

“Силиконска долина“ и шарена лажа

Селимир Степановић, архитекта у пензији и доајен борске архитектуре(1)

Selimir Stepanovic1305У Бор долази 1966. године, где ради и живи до 2000. године. Радио је у “Тимоградњи“, “Градњи Бор“ на изградњи друге фазе Рударско-топионичаског басена “Бор“. Након тога, ради у борском Заводу за урбанизам, Институту за бакар, борском Техничком факултету… Добитник је Ордена рада са сребрним венцем, почетком седамдесетих година, а након тога и Октобарске награде општине Бор, као и многих других признања за свој рад. Живи у Кладову.

Прочитајте више

Не зна за болест 85 година

Ljubisa RadivojevicДок његови укућани сваке зиме болују од грипа, Љубиша Радивојевић је тај који им кува чајеве. Дневно препешачи бар 10 километара, живи здравим животом и промовише донорство органа. Из школе није изостајао, а само два пута је узимао боловање – када се женио и када је изгубио палац леве руке. Овај Боранин је такође заслужан за увођење рачунарских система у РТБ-у.

Живео у Ћуприји, радио у Нишу, стицајем срећних околности дошао у Бор – тако свој долазак описује Радивојевић. Све је, заправо, започело давањем отказа у некадашњем гиганту ’’Ei Niš’’. Стан који је требало да припадне њему, дат је једном инжењеру из Крагујевца. Принципијелан, одбио је предлог тадашњег директора да ради и даље, а да следећи стан припадне њему. Дао је отказ и кренуо за Београд у потрази за послом, а у возу му се срећа осмехнула – срео је инжењера РТБ-а Владана Тихвинског, који је рекао да РТБ тражи кадар који познаје рачунарске системе. Међутим, први дан у Бору Радивојевић памти не само по добијању посла, него и по несрећи у Подвису, јер је воз пролазио поред рудника, а лешеви рудара су били поређани поред пруге. То га је дочекало, али га није спречило да прихвати посао и заволи Бор.

Једно време је радио и као предавач, да би завршио као руководилац рачунарских система у некадашњој Југобанци. Након неког времена, систематизацијом места постаје директор рачунарског одељења. Оно што је посебно истакао је да је уредио рачунарско пословање Југобанке, али и да је истерао нераднике.

- Цела Југобанка је уводила нов рачунарски систем, тадашњи директор ме је звао да им помогнем и ја прихватим посао. Неколико нерадника сам разјурио, један од њих је и чувени политичар Бошко Ничић, кога сам после два месеца отпустио, али он се одмах снашао. Њега сам звао црно јагње, а црна овца је био један пријатељ из његове странке – казао је овај времешни Боранин, додавши да је након ангажмана у Југобанци 1. јануара 1990. године постао пензионер.

Радивојевић је и старешина Соколског друштва у Бору, које броји 83 чланова. Основано 1864. године у Прагу, своје чланове има широм Европе, највише међу словенским народима, а једно од њих је и у Бору. Један од оснивача је и Мирослав Тирш, у чијој улици се налази и позната дечја клиника у Београду. Химна друштва је ’’Хеј, Словени’’, а занимљиво је да је Соколско друштво добило назив по соколу из српских епских песама, које су означавале слободу.

За дуговечан и здрав живот, Радивојевић препоручује да не бринемо туђе бриге, а да пре свега будемо умерени у свему.

- За здрав живот потребно је избегавати стресове, не бавити се проблемима који су нерешиви, као што су државни проблеми. Познато је да наш народ воли да брине о таквим проблемима нашироко, па их је здравије избегавати и препустити онима који су за то одговорни. Дозвољено је јести све, али умерено. Као и у јелу, и у облачењу не треба претеривати. После ручка обавезно прошетам километар или два – истакао је наш саговорник.

Сем здравог начина живота, Радивојевић промовише и донорство органа. Према његовим речима, потребно је да три одсто становништва буду добровољни донори, како би наша земља била укључена у Еуротрансплант систем. То би значило да би органи из, рецимо, Шведске били доступни српским грађанима. Како не испуњавамо квоту од три одсто, нисмо део овог система, па зато имамо мноштво проблема са трансплантацијама и набавком адекватних органа. Ширење свести о донорству је још једна од активности Љубише Радивојевића, на кога би се требало угледати.

КАКО СМО ИЗГУБИЛИ КОСОВО?

- Када смо организовали пешачка ходочашћа манастирима Косова, недалеко од манастира Будисавци пришао нам је млади Албанац. Причали смо мало и сазнам ја да он има осморо деце, а у двадесетим је годинама. Питам како, кад је тако млад, а он каже да му је жена два пута родила тројке. Окренем се после другарима, од којих двојица у тридесетим годинама, без деце, неожењени и схватим да смо тако изгубили Косово – казао је Радивојевић.

Дуговања грађана преко 650 милиона

Srdan Radosevic_1832Степен наплате у Јавном стамбеном предузећу у Бору од почетка године био је већи од 80 одсто. Међутим, према речима Срђана Радошевића, директора овог јавног предузећа, власници станова за испоручене комуналне услуге по судским утужењима дугују преко 350 милиона, а на шалтерима 308 милиона динара, без зарачунатих камата и судских трошкова.

Прочитајте више

Бор велика шанса – следе договори

Slovenci 0034Након што је Живорад Петровић, председник општине Бор посетио словеначко предузеће “Искра-заштита“ пре десетак дана, у посету Бору дошла је делегација те фирме како би сагледала могућности, сарадње и евентуалног отварања производног погона у Буру.

Прочитајте више

Нема вожње без таксиметра

Slavisa MarkovicНа претходној седници СО Бор чули су се предлози одборника да се врати обрачунавање вожње таксиметром. У одељењу за инспекцијске послове Бора потврдили су да је линијски такси практично непостојећи, да се вожња мора обрачунавати помоћу таксиметра и да ће нова уредба о ауто-такси превозу исправити неправилности које нису по закону.

Одељење за инспекцијске послове у Бору чини шест инспекција – буџетска, грађевинска, комунална, саобраћајна, просветна и инспекција за заштиту животне средине. Oне су дужне да примењују законе и општинске одлуке везане за надлежности из своје области. Инспекције раде по пријавама грађана и по службеној делатности, а о актуелностима је за ’’Проблем’’ говорио Славиша Марковић, в.д. начелникаОдељења за инспекцијске послове Општинске управе Бор.

Прочитајте више

Пси “једу“ буџет општине

psi_1407Општина Бор је направила Нацрт програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака у циљу смањења трошкова локалне самоуправе по основу великог броја ислаћених одштета од уједа ових животиња. Према речима Адријане Пуповац, помоћника председника борске општине, програм би се спроводио кроз одређене мере које би обухватиле, обележавање односно чиповање паса и мачака, стерилизацију и кастрирање, а као крајњу меру еутаназију.

- Договорено је да ово треба да буде пројекат Борског округа, како би борска општина избегла велике издатке. Стога је Нацрт програма предат начелнику Борског округа, Мирославу Кнежевићу, чији је задатак да окупи председнике општина Кладово, Неготин, Мајданпек и Бор, како би се донела одлука или о изградњи азила или о проширењу капацитета постојећег, који се налази у склопу ЈКП “3. октобар“ у Бору, и то тако да борска општина буде носилац пројекта – казала је Пуповац.

Општина Бор је у протекле четири и по године, потрошила укупно око сто милиона динара на одштете због уједа паса луталица. За исти новац могло је да се направи чак осам регионалних азила, где би се сместило више од три хиљаде паса. Тренутно, Општина Бор, према сазнањима “Проблема“, поседује кафилерију капацитета за око 50 паса, која се налази у склопу ЈКП “3.октобар“, које је покренуло и акцију удомљавања напуштених паса који су смештени у прихватилишту.

- У просеку, успевамо једног пса месечно да удомимо. Пси који се удомљавању се чипују и вакцинишу, а на захтев будућих власника могу и да се стерилишу. Чиповање и вакцинацију плаћа будући власник, а стерлизацију раде наши запослени. Реч је о псима који нису агресивни и који су прошли обавезни тријажни преглед – рекао је Далибор Орсовановић, директор комуналног предузећа.

Према речима Орсовановића, велики број паса луталица је свакодневна појава у готово свим деловима Бора, а да би се решио овај проблем Општина мора да постане власник чипованих и стерилисаних паса луталица.

- У прихватилишту у кругу нашег предузећа увек има места за највише 50 паса. Иначе, пси не могу дуже од три месеца да проведу у прихватилишту, а проблем је што пас који уђе у прихватилиште не сме да изађе на улицу без чипа. У Зајечару је био случај да су псима лепили маркице уместо чипа, стерилисали, вакцинисали их и пуштали на улицу. Међутим, ветеринарска инспекција је интервенисала и то је стопирано. У Београду је то решено на други начин, јер је град прихватио одговорност за чиповање и стерилисање паса. Тако би све животиње које нису агресивне враћали уњихова природна станишта, на местима где су се и раније налазиле и временом би се смањио њихов број на градским улицама, јер би стерилизацијом спречили њихово масовно размножавање – рекао је Орсовановић.

У сваком случају, надамo се да ће Програм контроле и смањења популације напуштених паса и мачака који је предложен, дати резултате у будућности.

Инклузивно образовање даје резултате

Romi 4С обзиром да у нашој земљи 85 одсто деце са тешкоћама у развоју није обухваћено образованим системом, да 80 одсто ученика у специјалним школама чине ромска деца, мање од 37 одсто ромске деце завршава основну школу, а само 10 одсто деце из ромских насеља је обухваћено обавезним образовањем Министарство просвете покренуло је свеобухватан програм повећања доступности образовања и инклузије деце из рањивих група, који се примењује и у борској Предшколској установи “Бамби“, као и у појединим основним школама и средњој Техничкој школи.

Прочитајте више